Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje je da je neophodno da se svi organi vlasti i nosioci javnih funkcija odnose prema pravima javnosti na način koji bi bio u skladu sa ustavnim i zakonskim garancijama tih prava. Poverenik podseća da je članom 51. Ustava predviđeno da svako ima pravo na pristup informacijama koje su u posedu državnih organa u skladu sa zakonom, a da je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja uređen način ostvarivanja tog prava.
Poverenik podseća da pravo na slobodan pristup informacijama nije samo koristan "alat" istraživačkog novinarstva, već i mnogo više od toga, koristan mehanizam demokratske kontrole vlasti od strane javnosti i potencijalno efikasno sredstvo u borbi protiv korupcije. A posebno je važno da je to pravo svakog građanina. U skladu sa tim nesporna je obaveza organa vlasti da informacije koje nastaju u njihovom radu ili u vezi sa njim pružaju građanima, odnosno javnosti. To mogu i treba da čine i bez posebnog zahteva, objavljujući ih sami, na proaktivnoj osnovi, a dužni su da to čine povodom formalnih zahteva koje im upućuju građani, novinari i mediji.
Organi vlasti, razume se, mogu i ograničiti ostvarivanje tog prava ali samo pod uslovima koji su predviđeni zakonom i po proceduri predviđenoj zakonom. Rešenja koja moraju doneti kad to čine po zakonu su podložna kontroli od strane Poverenika, a u slučaju šest organa koji su izuzeti od nadležnosti Poverenika kontroli suda. I rešenje Poverenika kojim se ograničava ostvarivanje prava javnosti takođe je podložno kontroli suda.
Sva druga ograničavanja ili osporavanja na pristup informacijama nisu ni legalna, ni legitimna.
S tim u vezi Poverenik podseća da je Zakonom o slobodnom pristupu informacijama pravo na pristup informacijama zajemčeno svakom, bez obzira na njegove lične statuse ili društvenu poziciju. Zakonom je takođe predviđeno da podnosilac zahteva nema nikakvu obavezu da dokazuje ili objašnjava interes, razlog ili motive zbog kojih informaciju traži. U tom kontekstu to da bilo ko na bilo čiji zahtev za pristup informacijama u posedu organa vlasti ili povodom tog zahteva reaguje optužbama ili insinuacijama na račun podnosioca zahteva, odnosno njegovih motiva, nije prihvatljivo i predstavlja, makar indirektno, atak na pravo građana.
