Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti ocenjuje da jučerašnje reagovanje predstavnika gradske vlasti na otvaranje postupka nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a povodom Projekta "Senior kartica" predstavlja nervozan, nekulturan i providan pokušaj obmanjivanja javnosti.
Poverenik se neće osvrtati na uličarske manire i rečnik gradskog menadžera, gradskog službenika koji je evidentno potpuno pogubio koordinate u vezi sa sopstvenom ulogom, pozicijom i odgovornošću, već će se zadržati isključivo na činjenicama.
Poverenik je postupak nadzora pokrenuo jer je, uvidom u Centralni registar, utvrđeno da Gradska uprava grada Beograda, iako po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti dužna (čl.51) nije prijavila zbirku podataka koja sadrži podatke o korisnicima „Senior kartice“ i takođe nije, iako je i to njena zakonska obaveza (čl.49), prethodno obavestila Poverenika o nameri uspostavljanja ovakve zbirke, što, i jedno i drugo, sami po sebi predstavljaju, Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti predviđene (čl.57), kažnjive prekršaje.
Predstavnici grada su juče, pri tom prostački vređajući Poverenika, izneli tvrdnje da su Poverenika "obavestili o nameri uspostavljanja zbirke", te da je "sve po zakonu". Sakrili su od javnosti da su Obaveštenje Povereniku dostavili nakon otvaranja postupka nadzora, juče pred sam kraj radnog vremena. I što je još važnije, sakrili su i činjenicu da ih zakon jasno obavezuje da takvo Obaveštenje Povereniku dostave "najkasnije 15 dana" pre preduzimanja obrade. Kod takvog stanja stvari savršeno je jasno da su njihove tvrdnje o tome da rade "sve po zakonu" potpuna neistina.
Ovde bi priča o obmanjivanju javnosti mogla i da se završi. Nažalost, ima još nešto, gore. Reč je o pokušaju da se javnost uveri da se ono što se dogodilo nije dogodilo, da pre obaveštavanja Poverenika nisu preduzimali nikakvu obradu podataka, što bukvalno predstavlja atak na zdrav razum.
Čak i da na televiziji, pored ostalog, nismo videli popunjene obrasce i odštampane "senior kartice", čak i oni koji bi želeli da im to poveruju morali bi se suočiti sa ponižavajućim zaključkom, da su gradske vlasti i predsednicu Vlade, sa njenim znanjem ili bez, stavili u ulogu statiste u reklamnom spotu u kome su "sretnu dobitnicu" i punu salu penzionera, a posredstvom TV i hiljade gledalaca, obmanjivali uručujući "nepostojeću", fiktivnu "senior karticu".
Poverenik očekuje da predstavnici gradske vlasti prestanu sa nedostojnim postupcima, kao i da se u ostavljenom roku izjasne o svim pitanjima koja su im u okviru postupka nadzora postavljena.
Poverenik očekuje i da gradske vlasti shvate da imaju obavezu da građanima odgovore na pitanja koja su u javnosti već otvorena. Pre svega na pitanje zbog čega se, ako je reč o iskrenoj nameri da se pomogne penzionerima, gradska vlast umesto da odlukama Skupštine grada ili nadležnih organa javnih preduzeća obezbedi penzionerima željene pogodnosti, upušta u Projekat mnogo primereniji komercijalnim subjektima i prikupljanje i formiranje nove, ogromne baze podataka, što podrazumeva i mogućnost raznih zloupotreba. A kad se već za to odlučila, duguje i odgovore na pitanja - koji organ i kada je doneo odluku o projektu "Senior kartice", da li je i kada raspisan tender za izradu više stotina hiljada kartica, kao i veb sajta za koji je najavljeno da će biti na raspolaganju korisnicima kartice, šta konkretno znači da su "prve" kartice besplatne, da li to znači da će penzioneri za "druge" kartice plaćati, kada i koliko, i sl.?
