Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti obavestio je Gradsku upravu Grada Beograda da "Obaveštenje o nameri uspostavljanja zbirke podataka o ličnosti" pod nazivom "Evidencija korisnika "Beogradske senior kartice"" koje mu je dostavila smatra bespredmetnim. Navedeno obaveštenje dostavljeno je kurirom 31. 10. 2017. godine u 15.15h, nakon što je Poverenik u vezi sa konkretnim slučajem otvorio postupak nadzora.
Gradska uprava, shodno zakonu, bila je dužna da obaveštenje dostavi "najkasnije 15 dana" pre početka nameravane obrade, a činjenica je, iako je u obaveštenju navela da će sa obradom početi 15. 11. 2017. godine, da je sa obradom počela i pre podnošenja obaveštenja, što je i bio razlog za pokretanje postupka nadzora, a što nedvosmisleno potvrđuje i niz vesti objavljenih u medijima.
Budući da je reč o očiglednom pokušaju izigravanja zakonske obaveze, Poverenik će protiv odgovornih podneti zahtev za pokretanje prekršajnog postupka.
Akcija gradske vlasti u vezi sa "senior karticom" već je otvorila niz pitanja na koja javnosti duguju odgovore. Koji organ i kada je doneo odluku o pokretanju ove akcije? Ko je i kojim aktom utvrdio pravila kartice? Kome i na osnovu čega je poverena izrada, po svoj prilici, veoma velikog broja obrazaca kartica?
Međutim, valjda najlošija posledica ove akcije gradske vlasti je osećaj diskriminisanosti kod nekih penzionera. Kako čak i u Beogradu u slučaju opštine Novi Beograd, na šta je ukazao predsednik te opštine, tako pogotovo kod penzionera koji žive van Beograda.
U vezi sa pojavljivanjem u javnosti zahteva tih penzionera da se i njima omoguće iste "pogodnosti" Poverenik, bezrezervno podržavajući svako ozbiljno nastojanje da se popravi materijalni položaj penzionera, ukazuje na nekoliko, sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti, bitnih činjenica.
U uređenim zemljama obrada podataka o ličnosti, pogotovo kad se njom bavi vlast, vrši se samo ako je to nužno i u meri u kojoj je nužno. U konkretnoj situaciji očigledno je da taj standard nije ispunjen.
Beogradske i sve druge lokalne vlasti, ako to iskreno žele i imaju mogućnosti, mogu odlukama skupština lokalnih samouprava ili organa javnih preduzeća utvrditi popuste za penzionere, i to objaviti u sredstvima informisanja i na svojim elektronskim prezentacijama. Mogu i pozvati i sve druge privredne subjekte da ih slede i na isti način objaviti one koji su se za to opredelili. A penzioneri, kad je to potrebno, svoj status mogu dokazivati raznim podobnim sredstvima (rešenje, ček i sl.), koja se u praksi inače koriste, ili npr. u slučaju Beograda famoznom "Bus plus" personalizovanom karticom.
Dakle, suštinski, pomoć penzionerima uopšte ne zavisi od emitovanja bilo kakvih kartica, naprotiv. Takvim akcijama bespotrebno se otvaraju već pomenuta i draga pitanja, a što je najvažnije, nepotrebnim formiranjem novih, velikih zbirki podataka o ličnosti otvaraju se dodatne mogućnosti zloupotrebe podataka, odnosno povrede prava na zaštitu podataka o ličnosti.
