Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je Ministarstvu odbrane Republike Srbije izdao Upozorenje da je obrada podataka o ličnosti sadržanih u privremeno oduzetim privatnim informaciono-telekomunikacionim sredstvima bez sudskog naloga, na osnovu izjave koju na osnovu naređenja ministra odbrane P broj 22-42 od 02.03.2018. godine, potpisuju zaposleni u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, predstavlja nedozvoljenu obradu podataka o ličnosti, suprotnu odredbama člana 8. tačka 1. ZZPL.
Prethodno, Poverenik je pokrenuo postupak nadzora nad primenom Zakona o zaštiti podataka o ličnosti od strane Ministarstva odbrane, a po prijavi Vojnog sindikata Srbije.
U prijavi je navedeno da je ministar odbrane Republike Srbije izdao Naređenje, kojim se svim zaposlenima u Vojsci Srbije i Ministarstvu odbrane, naređuje da potpišu izjavu kojom daju pristanak da im, u slučaju nepoštovanja zabrane unošenja privatnih informaciono-telekomunikacionih sredstava, u određene prostorije Ministarstva odbrane i Vojske Srbije, u kojima je to izričito zabranjeno, usmeno ili pismeno, ova sredstva budu privremeno oduzeta od pripadnika unutrašnje službe, odnosno drugih nadležnih organa i da sadržina tih sredstava bude predmet pregleda.
Poverenik je od Ministarstva odbrane pismenim putem zatražio izjašnjenje povodom više otvorenih pitanja. Takođe je zatražio da se u prilogu dostave odgovarajući dokazi, a naročito predmetno naređenje ministra.
U ostavljenom roku, Ministarsto odbrane se nije izjasnilo. Samo je Vojnobezbednosna agencija dostavila Povereniku akt u kome navodi da izjavu zaposleni potpisuju u kontekstu "primene Zakona o tajnosti podataka i Zakona o informacionoj bezbednosti, te podzakonskih akata u ovoj oblasti". Taj akt, međutim, nije sadržao odgovore na većinu postavljenih pitanja i bio je bez ikakvih priloga.
Poverenik je kod takvog stanja stvari odmah Ministarstvu uputio navedeno Upozorenje, s tim što će nastaviti postupak nadzora. Poverenik je ponovno skrenuo pažnju Ministarstvu odbrane da je u obavezi da omogući nesmetano vršenje nadzora i s tim u vezi dostavi odgovore na sva postavljena pitanja kao i traženu dokumenatciju pod pretnjom prekršajne odgovornosti. Ministarstvu je skrenuta pažnja i na potrebu da se jasno razgraniče nadležnosti u postupanju Ministarstva i Vojnobezbednosne agencije koja je organ uprave u sastavu Ministarstva, posebno imajući u vidu potencijalnu odgovornost za nepostupanje po zakonu.
Takođe, Poverenik je ukazao i na to da sadržina Izjave koju potpisuju pripadnici Ministarstva odbrane i Vojske Srbije nije ni pravno ni logički konzistentna. U delu u kom lice izjavom potvrđuje da je upoznato sa svojim zakonskim obavezama, i daje saglasnost na njihovo poštovanje i sprovođenje, ona je nepotrebna, bespredmetna. Primena zakona, izvršavanje zakonskh obaveza i odgovornost za kršenje, nisu stvari koje na bilo kakav način zavise od saglasnosti.
A delu u kome sadrži "saglasnost" za pregled sadržine telekomunikacionih uređaja, izjava nije, niti može biti pravno valjana. Podaci sadržani u memoriji telekomunikacionih uređaja spadaju u kategoriju podataka iz člana 41 Ustava Srbije, obuhvaćeni su ustavnom garancijom tajnosti od koje se može odstupiti isključivo na osnovu odluke suda.
Uz to, da bi pod bilo kojim okolnostima i u bilo kojoj prilici pristanak, odnosno saglasnost predstavljali valjan osnov za obradu podataka o ličnosti, potrebno je da predstavljaju slobodno datu izjavu volje. Reč je, dakle, o neuslovljenoj, uvek opozivoj izjavi lica informisanog o svim aspektima obrade, i to lica koje ne sme trpeti nikakve posledice u slučaju uskraćivanja ili opoziva pristanka.
U konkretnoj situaciji, zbog više nego očiglednog odnosa subordinacije, između "poslodavca" i zaposlenih, izraženog pored ostalog, i u činjenici da u samom zaglavlju izjave stoji da se daje na osnovu naređenja, ne može se govoriti o pristanku koji bi bio pravno valjan.
