Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, ocenjuje da jučerašnje javno saopštenje Agencije za privatizaciju, kojim ona pokušava da demantuje ocenu Poverenika da je Agencija objavljivanjem spiska od 33.000 građana, koji pored imena i prezimena sadrži i jedinstveni matični broj građana (JMBG), ozbiljno i masovno povredila privatnost tih ljudi, predstavlja neodgovoran, dodatni doprinos Agencije izazivanju smutnji u inače zapuštenoj oblasti zaštite podataka o ličnosti.
Stim u vezi Poverenik Rodoljub Šabić je izjavio i sledeće:
„Prosto je neverovatno da Agencija završava svoje saopštenje rečima: „...ističemo da pored činjenice da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti nije stupio na pravnu snagu, čak i da jeste, postavilo bi se pitanje tumačenja njegovih članova...“ Zaista je neverovatno da jedan ovakav državni organ ne zna da Zakon o zaštiti podataka o ličnosti jeste stupio na snagu još 04. novembra i da ne razume da bi, čak i da se postavilo pitanje tumačenja pojedinih njegovih odredbi zato bio nadležan upravo Poverenik.
Još jednom ponavljam da su podaci o ličnosti nešto sa čim niko ne sme da postupa onako kako sam nađe za shodno. U vezi sa korišćenjem tih podataka fundamentalni princip je da obrada podataka, i kad je zakonom predviđena, može da se vrši samo u svrhu radi koje je predviđena i samo u meri koja je neophodna da bi se svrha ispunila..
U konkretnom slučaju nema sumnje da je svrha obrade podataka obaveštavanje nekih građana da im pravo na akcije nije priznato kako bi pravnim sredstvima mogli pokušati da to pravo ostvare. Svrha svakako nije da se najširoj javnosti pruži što veći broj podataka o ličnosti tih ljudi. Dobro je što je Agencija, kako navodi, izabrala kao primarno sredstvo za ostvarivanje navedene svrhe direktno pismeno obaveštavanje građana. U kontekstu ostvarivanja iste svrhe, objavljivanje zakonom predviđenog spiska je samo sekundarno sredstvo. Pozivanje Agencije da je zbog slučajeva lica koja imaju isto ime, prezime i ime roditelja trebalo objaviti i JMBG, pravno nije prihvatljivo, a i praktično, odnosilo bi se samo na jedan veoma mali broj. U svakom slučaju objavljivanje JMBG svih 33.000 građana niti je zakonom predviđeno, niti je potrebno i protivno je elementarnim standardima zaštite podataka o ličnosti.
Agencija je dužna da se ubuduće uzdrži od ovakvih postupaka, u protivnom u slučaju objektivnih (ne)mogućnosti Poverenika da ih u tome spreči, to bi trebalo da učini Vlada Srbije, a i građani Srbije bi mogli masovnim podnošenjem prekršajnih prijava protiv odgovornih lica i tužbi za naknadu eventualne štete protiv Agencije i sami dati značajan doprinos zaštiti prava koja su im zajamčena Ustavom i zakonom.“
