Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić ocenjuje kao odgovoran i konstruktivan stav Ministarstva pravde kojim se iskazuje spremnost da se prihvate kritičke primedbe stručne javnosti upućene na predlog Zakona o tajnosti podataka, kao i da se u slučaju da su nedostaci predloga toliko veliki da se ne mogu otkloniti amandmanima, predloži Vladi da isti povuče iz procedure.
Tim povodom Poverenik Rodoljub Šabić izjavio je i sledeće:
„Srbiji je neophodan Zakon o tajnosti podataka ali je predlog koji se nalazi u skupštinskoj proceduri i koncepcijski i pravno-tehnički znatno ispod nivoa koji nam je potreban. Rešenjima kojima se daje mogućnost „nadziranim" da mogu da suspenduju ovlašćenja organa koji po zakonu treba da ih nadziru dovodi se u pitanje smisao bilo kakvog nadzora. Ona su, sa stanovišta elementarnih pravnih principa, neodrživa, čisti su nonsens. Tako nešto ne postoji, u bukvalno nijednoj jedinoj zemlji na svetu.
Rešenja kojima se nadzor nad primenom zakona poverava nekakvoj stručnoj službi Vlade, takođe ne mogu podneti nikakvu kritiku. Ne samo da su nefunkcionalna, budući da umesto stvarnog nadzora nude privid, nego su i direktno suprotna odredbama Ustava Srbije koji isključuje mogućnost da bilo kakva stručna služba vrši nadzor nad primenom zakona.
Rešenjima iz predloga zakona se u slučaju Zaštitnika građana i Poverenika u značajnoj meri otežava, ali u slučaju Državne revizorske institucije i Agencije za borbu protiv korupcije gotovo se onemogućava ostvarivanje funkcija.
Ove kritike kao i mnoštvo drugih su praktično nepodeljeno argumentovano potvrdili i izneli i učesnici juče održane stručne javne rasrpave koja je u organizaciji NVO Građanske inicijative i CCVO okupila veliki broj poznavaoca ove materije. Dobro je što je Ministarstvo, makar i sa zakašnjenjem, spemno da ih prihvati. Takav stav Ministarstva mogao bi označiti početak jedne bolje prakse u zakonodavnoj aktivnosti Vlade.
Posle „gužve" koja je nastala povodom Predloga zakona o izmenama i dopunama Zakona o informisanju ovo je još jedna prilika da se podsetimo da nije dobra praksa predlaganja zakona koja ignoriše mogućnost da se konsultovanjem stručne javnosti obezbedi bolji kvalitet zakona. Uostalom, javne rasprave o važnim zakonima ne bi ni smele da zavise od bilo čije dobre volje, trebalo bi da budu obaveza. Naime, Zakonom o državnoj upravi, u čl. 77 izričito je predviđena obaveza da se „u pripremi zakona kojim se bitno menja pravni režim u jednoj oblasti ili kojim se uređuju pitanja koja posebno zanimaju javnost sprovede javna rasprava". A i da nema te, zakonom utvrđene obaveze, s obzirom da strukture koje rade na pripremanju predloga zakona očito nisu ni blizu elitnog nivoa, bilo bi normalno, logično i dobro da se oslone na pomoć nauke, struke i civilnog sektora."
