„Dobro je što je u nedavnom Izveštaju Komisije EU konstatovano da smo napravili određen napredak. Ali, tu ocenu treba shvatiti pre kao podstrek, nego kao pohvalu. Šta ta ocena konkretno znači treba ceniti u svetlu onog što je učinjeno i još pre onog što je propušteno da se učini.

Donet je nov Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, ali on, i pored blagovremenih upozorenja Poverenika za informacije, kasnije potvrđenih mišljenjima eksperata EU i SE, sadrži i rešenja koja su u suprotnosti sa standardima EU. Što se podzakonskih propisa tiče, Poverenik je u zakonom predviđenom roku doneo dva pravilnika za koje je bio nadležan. Vlada je imala obavezu da donese dve uredbe. Donela je, po isteku za to predviđenog roka, jednu, a drugu, vrlo bitnu, jer se tiče naročito osetljivih podataka još nije donela.

Za nezavisni nadzorni organ proglašen je dotadašnji Poverenik za slobodan pristup informacijama. Međutim, iako je Narodna skupština veoma brzo donošenjem odgovarajućeg akta stvorila pretpostavke za neophodno značajno povećanje broja zaposlenih, ipak je, zbog rigidnog stava Vlade uslovljenog neshvatljivim propustima Ministarstva finansija, Poverenik cele godine radio sa pet puta manjim brojem saradnika od predviđenog (12 od 69). Nije bio u mogućnosti da angažuje ni jednog novog saradnika za poslove zaštite podataka o ličnosti i radio ih je, zapravo improvizovao sa istim malobrojnim timom sa kojim je ranije radio samo poslove slobode pristupa informacijama. I pored toga, reakcije Poverenika na određene slučajeve dale su korisne efekte. Dobri primeri, od opštijeg značaja, su rezultati ostvareni u komunikaciji sa Ministarstvom odbrane u vezi sa obradom podataka regruta, Ministarstvom prosvete u vezi sa evidencijom podataka o učenicima, Ratel-om u vezi sa Uputstvom za „presretanje Internet komunikacije" i sl.

Rad na edukaciji građana i subjekata koji se bave obradom njihovih podataka, ako se izuzme nekoliko aktivnosti Poverenika kao što je (u saradnji sa misijom Komisije EU) priprema i objavljivanje Vodiča kroz Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, organizovanje prve regionalne konferencije o zaštiti podataka o ličnosti, te kontakti sa udruženjima bankara i teleoperatera, praktično nije ni započet. Tek treba započeti ogroman posao trijaže izvesno više stotina zakona i propisa, čiju sadržinu treba uskladiti sa standardima EU.

Da bi se sprečila šteta po ljudska prava i po izvršavanje obaveza utvrđenih SSP-om neophodno je definisati prioritete, ciljeve, rokove, izvršioce, odgovornost. Radi toga Poverenik je, u saradnji sa ekspertima EU, pripremio Nacrt nacionalne strategije sprovođenja zaštite podataka o ličnosti i dostavio ga Vladi Srbije. Na žalost, izostala je reakcija."