Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti je, povodom 28. januara koji je u EU i u SE prihvaćen kao Dan zaštite podataka o ličnosti, ocenio da je taj dan, odnosno 29. godišnjica usvajanja fundamentalnog međunarodnog dokumenta u ovoj oblasti - Konvencije o zaštiti lica u odnosu na automatsku obradu ličnih podataka, prilika da se podsetimo da kao država, koja je prihvatila tu Konvenciju, kao i Dopunski protokol uz istu, moramo da uradimo još jako mnogo da bismo stanje u ovoj oblasti doveli u sklad sa evropskim standardima.
U razgovoru, koji je povodom Dana zaštite podataka imao sa predstavnicima NVO „Privatnost Srbija“, Poverenik Rodoljub Šabić je rekao i sledeće:
„Usvajanje evropskih standarda zaštite podataka o ličnosti je veoma složen zadatak za svaku tranzicionu državu. On podrazumeva ne samo obimne zakonodavne aktivnosti na usklađivanju pravnog poretka, nego i uspostavljanje nadzornog organa snabdevenog ovlašćenjima i resursima koji omogućavaju nadzor nad ostvarivanjem tih standarda i njihovu zaštitu kao i, što je možda najvažnije, veoma obimnu i kompleksnu kampanju edukacije o sadržini i domašaju tih standarda, pre svega, ljudi u organima vlasti, ali i što šireg kruga građana.
Takav složen zadatak ne sme biti stvar improvizacije i morao bi da se zasniva na definisanoj strategiji. Moji saradnici i ja u saradnji sa ekspertima Komisije EU, još letos smo pripremili nacrt Nacionalne strategije sprovođenja zaštite podataka o ličnosti i dostavili ga Vladi Srbije. Na žalost, i pored toga što sam i naknadno inicirao usvajanje strategije, mi je ni danas nemamo.
Proces usklađivanja našeg pravnog poretka, zapravo je tek započet usvajanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. Međutim, još nisu doneti svi podzakonski propisi potrebni za sprovođenje tog zakona. Poverenik je doneo propise koji su u njegovoj nadležnosti, ali Vlada, iako je rok za to istekao pre više meseci, još nije donela Uredbu o zaštiti naročito osetljivih podataka. Nije dobro što ne postoji svest o tome da nas očekuje usklađivanje veoma velikog broja zakona za šta je neophodno, već pomenutom strategijom definisati o kojim se zakonima radi, utvrditi rokove i odgovornost za njihovo usklađivanje.
Što se tiče nadzornog organa dobro je što je Vlada, za razliku od prošle, ove godine u budžetu obezbedila sredstva potrebna za angažovanje radnika koji treba da obezbede izvršavanje novih funkcija Poverenika u oblasti zaštite podataka o ličnosti. Međutim, ta činjenica imaće pravi, praktičan značaj tek ako u dogledno vreme bude obezbeđen i potreban prostor, koji još uvek nedostaje.
Generalno, podizanje nivoa zaštite podataka o ličnosti pretpostavlja angažman, ne samo Poverenika i drugih organa vlasti, već najšireg kruga društvenih subjekata i građana, a izuzetno značajan doprinos mogu da daju organizacije nevladinog sektora.“
