Poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, kome se tim povodom sve češće obraćaju građani i mediji, upozorio je danas sve subjekte javnog i privatnog prava koji imaju ili bi mogli imati obaveze prema Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti na potrebu da preduzmu odgovarajuće mere da bi tim obavezama mogli da odgovore. Poverenik je posebno naglasio da već teku rokovi u kojima zbirke podataka i evidencije koje su ustrojene do stupanja na snagu ovog zakona moraju biti usklađene sa standardima koje on utvrđuje.
Poverenik Rodoljub Šabić je pored ostalog izjavio i:
„U ovom trenutku, kao posledicu prilično nespretnog formulisanja prelaznih odredbi Zakona mi, kad je reč o zaštiti podataka o ličnosti, imamo dva zakona koja su na snazi ali nijedan koji se primenjuje. Primena novog zakona počeće tek 1. januara 2009. ali ne bi bilo dobro da dopustimo da vreme do tada protekne olako, treba ga iskoristiti što je moguće bolje.
Veoma je važno da svi subjekti koji se bave obradom podataka o ličnosti, u svim oblastima, preduzmu mere na planu logistike, organizacije, edukacije kadrova i druge odgovarajuće mere da bi se osposobili da na kvalitetan način odgovore na obaveze koje su utvrđene Zakonom. Okolnosti ukazuju da bi u tom pogledu moglo biti velikih problema. Iako pre 1. januara po njima ne mogu da postupam, ja već dobijam predstavke građana i drugih subjekata koje govore u prilog tome. Ima npr. ozbiljnih indicija da se lični podaci o građanima bez njihovog znanja i saglasnosti često trećem licima stavljaju na raspolaganje, u svrhe za koje nisu prikupljani, u komercijalne svrhe. Deluje paradoksalno da to po svoj prilici čine i neka javna preduzeća, inače sklona da od javnosti sklanjaju podatke o sopstvenom poslovanju, platama i sl.
Bitno je da subjekti koji vrše obradu podataka o ličnosti na vreme usvoje nove standarde i prilagode im svoje delovanje. Bilo bi loše i neodgovorno dopustiti da dođe do situacija da se, zbog neusklađenosti sa zakonom, zabranjuje obrada podataka i u slučajevima kada bi mogla biti opravdana i korisna. Prema zaštiti podataka o ličnosti moramo početi da se odnosimo kao prema realnome, a ne imaginarnom problemu. U tom kontekstu ima smisla podsetiti i na to da neovlašćena obrada podataka o ličnosti može biti i krivično delo.
Naravno, za kvalitetan početak primene Zakona neophodno je da Vlada Srbije do 1.januara obezbedi bar elementarne uslove za rad nadzornog organa za primenu Zakona i donese potrebne podzakonske propise. Nažalost, Vlada je u tom pogledu u velikoj docnji. Faktička nemogućnost funkcionisanja nadzornog organa, uz neke pravne prepreke koje su se iz neobjašnjivih razloga našle u Zakonu, izvesno bi se mogla veoma negativno odraziti na kvalitetnu primenu Zakona. Štete bi bilo i po međunarodni ugled zemlje, usled neizvršavanja obaveza koje smo izričito preuzeli potpisivanjem SSP-a, i što je još važnije na unutrašnjem planu, kroz odsustvo zaštite ustavom i zakonom zajamčenih ljudskih prava. Zbog toga mislim da su takva i tolika docnja Vlade, takav odnos prema obavezi stvaranja pretpostavki za rad novog državnog organa neshvatljivi, i još jednom apelujem na Vladu i njene službe da postojeći odnos promene.“
