Izvor: Politika
Evropska praksa je da se vrednosni sudovi ne dokazuju, pa se za političara može reći da je neodgovoran ili nesposoban.
Pravno shvatanje Vrhovnog suda Srbije u vezi sa zakonskim sankcionisanjem kritike javnih ličnosti, prema oceni Rodoljuba Šabića, Poverenika za informacije od javnog značaja, na tragu je evropskih standarda, budući da je u razvijenim demokratskim zemljama prihvaćena praksa da su nosioci javnih funkcija dužni da trpe više.
To, međutim, kako naglašava Šabić, ne znači da se oni smeju klevetati, odnosno ne sme se smišljeno i sa namerom iznositi u javnost nešto za šta i onaj koji to saopštava zna da je neistina.
Oblast slobode mišljenja i izražavanja je, inače, regulisana članom 10. Evropske povelje o ljudskim pravima, ali i slučajevima iz prakse, od kojih je, kako navodi Šabić, najpoznatiji slučaj „Ligens protiv Austrije" iz 1975. godine, u kojem je, nakon što je austrijski sud presudio u korist austrijskog kancelara Bruna Krajskog, a protiv novinara koji ga je okarakterisao kao nemoralnog i licemernog, tu presudu poništio Evropski sud za ljudska prava.
Šabić dodaje da je evropska praksa da se vrednosni sudovi ne dokazuju. To, zapravo, znači da je dozvoljeno za političara reći da je, recimo, neodgovoran, neaktivan ili nesposoban. To, međutim, ne važi kad je reč o činjenicama, odnosno ako se neki političar „prozove" za konkretno delo, poput, recimo, krađe ili pronevere. Ukoliko, naime, nema dokaza za te tvrdnje, a onaj koji ih je izneo zna da one nisu istinite, reč je o kleveti koja je podložna sankcijama. Šabić, međutim, dodaje da je, i u slučaju iznošenja neistinitih podataka moguće da se onaj koji ih je izneo „izvuče". Potrebno je, međutim, da dokaže da je imao razloga da veruje u istinitost navedenih podataka, da se vodio dobrom namerom prilikom njihovog objavljivanja, kao i da je učinio sve da proveri njihovu istinitost.
