Uslovi u kojima radi naš Poverenik za informacije i njegove strane kolege razlikuju se kao "nebo i zemlja" Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije
Narodna skupština Republike Srbije nedavno je usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, Zakon o strancima i Zakon o zaštiti državne granice. Za mnoge naše građane to su posebno zanimljivi zakoni budući da su bili apostrofirani kao oni čije je usvajanje jedan od uslova za stavljanje naše zemlje na toliko željenu belu šengensku listu, a samim tim, razume se, i za naše približavanje EU.
Mada te želje delim, ne mislim da one mogu opravdati neke gotovo trijumfalističke izjave u kojima se akcentira značaj samog usvajanja "evropskih" zakona. Naprotiv, mislim da je to ne samo suvišno, nego i štetno jer predstavlja ono što se u žargonu zove "sejanje magle".
Jednostavno, nije dobro pridavati nerealno velik značaj formalnom donošenju zakona. Željene efekte novi zakoni mogu obezbediti jedino ako dobiju prolaznu ocenu sa stanovišta usklađenosti s evropskim pravnim standardima i njihove primene u realnom životu.
Kad je reč o Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti - zato je glavno pitanje kako s tim u vezi stvari zaista stoje? Ako imamo u vidu usklađenost s evropskim standardima - u fokusu će i dalje biti famozni član 45 Zakona. Dobro je što je izmenjena ona prvobitno predložena neverovatno loša formulacija koja je bezbednosnim strukturama (i ko zna još kome) u tom domenu ostavljala "odrešene ruke". Međutim, i nova formulacija, mada u načelu bolja od stare, ipak se zasniva na ideji da neko može suspendovati i ograničavati zakonom utvrđena ovlašćenja nadzornog organa. Međunarodni standardi predviđaju punu nezavisnost nadzornih organa, pa takvo rešenje ne postoji nigde osim kod nas. U svetlu te činjenice treba ceniti koliko je (ne)verovatno da ono može, kad za to dođe vreme, dobiti prolaznu ocenu posmatrača EU. Naravno, ostaje mogućnost da se, dok to vreme ne dođe, kontroverzno rešenje eliminiše iz pravnog poretka.
Kad je reč o realnim uslovima za primenu zakona, nezaobilazno je rešenje koje predviđa da funkcije nadzornog organa i zaštitu prava preuzme dosadašnji Poverenik za informacije od javnog značaja, i to već od 1. januara 2009. To rešenje preuzeto je iz iskustava drugih zemalja, gde se pokazalo kao veoma dobro.
Nažalost, nije se imalo u vidu da se uslovi u kojima rade naš Poverenik i njegove strane kolege razlikuju kao "nebo i zemlja". Srpski Poverenik se već godinama suočava sa velikim problemima koji, pored ostalog, uključuju i specifičnu opstrukciju rada od strane Vlade Srbije. Poverenik je i u okviru dosadašnjih nadležnosti bio suočen s velikim i stalno rastućim obimom poslova.
Broj kod Poverenika registrovanih predmeta odavno je prešao pet hiljada, od kojih su neki izuzetno složeni i delikatni. Istovremeno, Poverenik radi u potpuno neadekvatnim uslovima, sa službom nekoliko puta manjom od predviđene.
Bio sam u prilici da vidim osmeh neverice na licu stranih kolega uvek kada bih im rekao da svoj posao obavljam sa samo sedam saradnika (dva tehnička sekretara, jednim vozačem i četiri pravnika). Ilustracije radi, "informacijski pooblaščenec" u Sloveniji, zemlji sa četiri puta manje stanovnika (i problema) radi sa četiri puta više ljudi. Slovenački, recimo, ima deset inspektora, srpski Poverenik nema nijednog i svakom bi moralo da bude jasno da je broj njegovih saradnika u odnosu na obim posla tragikomično mali. Zbog toga i u ovom trenutku ima više stotina predmeta koji nisu rešeni, a za čije rešavanje je i bez priliva novih predmeta, i bez novih obaveza, potreban višemesečni rad.
Istovremeno, Vlada Srbije hronično godinama ne samo da ignoriše logističke, prostorne i druge probleme Poverenika za čije rešavanje je nadležna, nego i pored ponovljenih zahteva uporno ne aktivira neke mehanizme bitne za ostvarivanje slobode pristupa informacijama. Neshvatljivo je kako se ne vidi da vlada ovim, osim što objektivno opstruira primenu zakona, nanosi i ozbiljnu štetu sopstvenom ugledu. Zar neko misli da iracionalno "natezanje" sa UNS-om i NUNS-om oko uskraćivanja informacija u vezi sa "seksualnim zlostavljanjem ovaca" na imanju jednog bivšeg ministra ne šteti vladinom ugledu? A da o mnogobrojnim reakcijama javnosti, koja neobjavljivanje svih informacija u vezi s autoputem Horgoš-Požega doživljava kao atak na zdravu pamet, i ne govorimo. "Inventar" dosadašnjih odnosa na relaciji vlada-Poverenik upućuje samo na jedan zaključak. Apsurdno je očekivati da u postojećim uslovima Poverenik na pravi način odgovori, uz već postojeće, još i na dodatne, daleko teže, obimnije i kompleksnije zadatke. U zemljama sa mnogo manje stanovnika takve zadatke obavljaju daleko bolje opremljeni organi sa višestruko većim brojem zaposlenih.
Ukoliko navedene okolnosti bez odlaganja ne budu izmenjene, biće ugrožene ionako minimalne šanse da se obezbedi primena Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, a i ostvareni nivo primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Zato bi okolnosti morale biti izmenjene. A da li će zaista i biti, to je pitanje na koje odgovor javnosti duguje Vlada Srbije; Vlada generalno, a specijalno oni njeni predstavnici koji insistiraju na "ogromnom značaju" činjenice da je Skupština usvojila Zakon o zaštiti podataka o ličnosti, te da će nas to, samo po sebi, približiti "belom šengenu" i Evropi.