Beograd - Nažalost, više je nego evidentno da naše političke stranke ispoljavaju visok stepen neodgovornosti prema pravima građana. Brojni su primeri nedopustivog odnosa prema obradi ličnih podataka građana, kaže za Danas poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, u razgovoru na temu da li je u ovoj izbornoj kampanji privatnost na većem udaru nego prilikom ranijih.
Nedavno ste na Tviteru napisali da stranački aktivizam demonstrira drastičnu neodgovornost prema pravima građana?
- Ocenu koju pominjete izneo sam povodom posebno neprijatnog slučaja porodice na čiju adresu je stigla čestitka za punoletstvo ćerki koja je umrla pre više godina. Prisutni su primeri upućivanja različitih cirkularnih stranačkih pisama na način koji ukazuje na to da stranke koriste baze podataka koje su inače u posedu organa vlasti i koje su ustanovljene u sasvim druge svrhe. Nekad je reč i o posebno delikatnim bazama podataka, na primer, trudnica. Prisutni su i slučajevi u kojima postoji sumnja da se podaci pribavljeni u neke druge svrhe koriste u svrhu podrške kandidatu ili stranci. Očigledno je da se zloupotreba ličnih podataka građana intenzivira u toku raznih izbornih kampanja. Posebno drastične primere imali smo tokom prethodnih izbora za nacionalne savete nacionalnih manjina kada je, pored ostalog, poverenik podneo i veći broj krivičnih prijava zbog zloupotrebe ličnih podataka i falsifikata koje su počinili raznorazni „aktivisti". Nažalost, nema podataka da je neko od njih optužen, a pogotovo osuđen za to što je učinio.
Stranke vode žestoku onlajn borbu za pridobijanje glasača, kao što je to bio recimo slučaj i tokom kampanje u SAD kada je pobedio Barak Obama? Da li se na društvenim mrežama poštuju pravila o zaštiti ličnosti?
- Procenat naših građana koji učestvuju u društvenim mrežama još uvek je znatno manji nego u SAD. Ali nipošto nije zanemarljiv. A o zaštiti ličnih podataka ne znamo ni izbliza dovoljno. To je pitanje kojim ćemo tek morati da se bavimo. Što pre to bolje.
Gde vidite razliku između onlajn kampanje i zloupotrebe i uznemiravanja ljudi?
- Teško je tu povući jasnu granicu, ona nije utvrđena nijednim aktom. Mislim da ima smisla razmišljati o definisanju te granice, recimo rešenjima koja bi bila manje ili više slična nekim rešenjima iz Zakona o zaštiti potrošača. Tamo je recimo predviđeno da višestruko, a protivno volji građana, obraćanje telefonom, imejlom ili drugim sredstvima komuniciranja na daljinu, predstavlja takozvano nasrtljivo poslovanje, koje je nedozvoljeno i kažnjivo. Ako smo našli da ima smisla građane štititi od nasrtljivih ponuđača trgovinskih i drugih proizvoda i usluga, ima smisla razmišljati i o sličnoj zaštiti od ponuđača političkih „proizvoda".
Šta biste preporučili partijama u kampanji, na koji način da se putem interneta bore za glasače, a da ga ne zloupotrebljavaju?
- Internet, a samim tim i društvene mreže, jesu realnost našeg doba, dobra, vredna realnost, prema kojoj se treba odnositi na pravi način, a ne zloupotrebljavati ih. Mislim da je besmisleno i kontraproduktivno sejati po društvenim mrežama gomile jeftinih i providnih samoreklamerskih poruka. Ali mislim da prisustvo prepoznatljivih stranačkih aktivista ili simpatizera u društvenim mrežama, uz uslov da je reč o ljudima koji imaju znanja, spremnosti i volje da otvaraju prava pitanja i ispoljavaju prave vrednosne stavove sigurno može doprineti ne samo njihovoj ličnoj popularnosti nego i rejtingu stranaka.
Raste broj pritužbi
Podaci o broju registrovanih predmeta poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti u oblasti zaštite podataka o ličnosti ukazuju na to da raste svest građana. Tako je u 2009. godini registrovano 83 predmeta, a 250 u 2010, dok ih je prošle godine bilo 727. Za prva dva meseca ove godine imamo preko 270 predmeta, što znači da će ih do kraja 2012. verovatno biti i preko 1.500. Jedan deo tih predmeta odnosi se na probleme iz oblasti elektronskih komunikacija, kaže Rodoljub Šabić.