Izvor: Blic
Komentari
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije
Gužva započeta javnim kritikama koje je Poverenik za informacije uputio na čl. 45 Predloga zakona o zaštiti podataka o ličnosti, i nastavljena u Parlamentu povodom amandmana koje je, stavljajući se na stranu poverenika, podneo Ombudsman, okončaće se, izgleda, "kompromisom". To bi, razume se, i moglo biti baš dobro kad on ne bi bio od one vrste koja je kod nas, nažalost, najčešća - truli kompromis. Naravno, veoma je dobro što je Vlada odustala od rešenja koje je represivnim organima davalo potpuno "odrešene ruke" da bez ikakvog rizika vrše nezakonite obrade podataka, a da svaki eventualni pokušaj poverenika da interveniše sami otklone prostim izmišljanjem "bezbednosnih" razloga, i što je sad za celu stvar potrebno mišljenje još jednog "organa" - predsednika Vrhovnog suda.
Ali, nije dobro što je Vlada opet, po svaku cenu, išla na "originalno" rešenje koje je sa stanovišta nekih osnovnih pravnih postulata diskutabilno. Npr. zasniva se na "organu" koji to nije, jer predsednik suda nije organ, kao i na "obaveznosti" nečeg što nije obavezujuće jer ničije mišljenje nije obavezujuće. Uz to, poznavaoci materije će lako uočiti, primena istog bi više ugrožavala nego štitila bezbednosne interese koje Vlada valjda želi da štiti. Zato bi sigurno bilo dobro da kompromisno rešenje što pre zamenimo nekim manje originalnim, nekim koje postoji u bar nekoj zemlji na svetu.