Izvor: Blic
Približavanje evropskim integracijama i uključivanje u njih "zahteva usklađivanje normativnog sistema i izgradnju potrebnih administrativnih kapaciteta". Ova fraza koja se često čuje posebno u kontekstu tema u vezi sa našim sporazumom o stabilizaciji i pridruživanju sa Evropskom unijom zvuči baš birokratski, ali ipak izražava notornu istinu. Zemlje koje, kao naša, pretenduju na članstvo u EU, moraju svoje zakonodavstvo uskladiti sa evropskim pravnim standardima i istovremeno osposobiti postojeće i stvoriti sasvim nove organe vlasti sposobne da primenu tih standarda obezbede u realnom životu.Ni jedno ni drugo nije nimalo lako. Zato je zaista prijatno čuti kad s vremena na vreme neko od evropskih zvaničnika oceni da su naši "snažni administrativni kapaciteti" ozbiljna prednost u trci za članstvo u Evropsku uniju. Samo, i kad prijaju, ocene ne treba prihvatati bezrezervno, nekritički. Potpuna ocena mora da podrazumeva i neke stvari o kojima se malo zna. Takav je npr. podatak da od 17 nezavisnih i regulatornih tela, osnovanih u poslednjih nekoliko godina, upravo s ciljem da obezbede primenu evropskih standarda, osam nema elektronsku prezentaciju, a pet čak ni običnu adresu. Kako taj podatak izgleda u kontekstu evropskih standarda? Odgovor bi svako morao da zna. Kao i to da "administrativni kapaciteti" i evropski standardi ne zavise od lepih želja, nego od stvarnih uslova i konkretnog delovanja. Rodoljub Šabić poverenik za informacije