Izvor: Blic
Ko i malo zna našu javnu scenu, zna i da ne treba imati iluzije o stvarima kao što su kulturni limiti, minimalni standardi polemike, korektnost i sl. Takve stvari su kod nas na rudimentarnom nivou, jedva prisutne. U našem realnom kontekstu gomila neistina, diskvalifikacija i uvreda koju na drugog javnog funkcionera u intervjuu dnevnim novinama sruci direktor RTS, pa cak ni "uredivacka politika" RTS-a koja u intervjuu svog šefa prepozna vest od nacionalnog znacaja pa neistine i uvrede (re)emituje u svom informativnom programu, objektivno, nisu fenomeni koji zaslužuju baš posebno veliku pažnju.Kad je napadnuti zvanicnim, javnim saopštenjem demantovao neistine, isto su, kao što je red, u celosti ili delimicno, preneli, prakticno svi relevantni mediji. RTS nije, ni jednu jedinu rec. Cak i u našim uslovima, to je vec fenomen koji zaslužuje ozbiljnu pažnju. Pred njim gubi znacaj i to ko je, cinjenicno, u pravu. Važnije je pitanje - kakav je to "javni servis" koji služi svom direktoru (ili bilo kome) da napada (bilo koga) a ne dopušta da se cuje i druga strana? I šta javnost ima od takvog "informisanja"? Zar, takvo kakvo je, ne budi uspomene na vreme kad su ga kontrolisali famozni JUL-ovi magovi "objektivnog " informisanja - Matic, Markovic i slicni? Zar ne bi trebalo da je nesporno da se od tada mnogo promenilo?