Prema njegovim recima, i RIK se, uskracujuci tražene informacije, nije pozvao na njihovu nedostupnost, vec je kao objašnjenje naveo potrebu da se provere podaci iz tih izveštaja.
"Ne mislim da se rešenjem koje sam doneo na bilo kakav nacin dovodi u pitanje pravo RIK-a da ih proveri, ali izveštaji su napisani, sadrže podatke iza kojih stoje njihovi podnosioci i tu se više ništa ne može menjati", dodao je Šabic.
Naglašavajuci da se rukovodio pravom javnosti da zna šta u izveštajima piše i nedavno kad je RTS-u i RTV Studio B naložio da objave podatke o troškovima predsednicke kampanje, poverenik je podsetio da su posle toga obe televizije to i ucinile, a da nicim nije dovedeno u pitanje pravo RIK-a na proveru podataka.
"Ima mnogo razloga zbog kojih svi državni organi treba da nastoje da ovakvi i slicni podaci budu što dostupniji javnosti. U slucaju izbora uvek se radi o raspolaganju sa velikim finansijskim sredstvima", kazao je Šabic.
Navodeci da ce samo iz budžeta tekuci izbor narodnih poslanika koštati oko 65.000 evra po svakom od 250 narodnih poslanika, Šabic je ocenio prirodnim i legitimnim "interes javnosti za sve podatke i konsekvence raspolaganja ovako znacajnim sredstvima".
Prema njegovim recima, otklanjanje sumnje u legalitet finansiranja izborne kampanje prva je pretpostavka za poverenje u ucesnike izbornog procesa pa "u tom kontekstu cinjenica da smo vec u drugim važnim izborima ove godine, a da javnost ne zna sve relevantne podatke o finansiranju prethodnih svakako nije prihvatljiva".
Predsednicki izbori održani su u 20. januara i 3. februara, a javnosti još nisu dostupni finansijski izveštaji ucesnika. Nakon što joj RIK nije dostavio tražne podatke, nevladina organizacija Transparenost Srbije zatražila je pomoc Poverenika Šabica.
