Izvor: Danas
Okrugli sto o izvršavanju odluka poverenika za informacije od javnog značaja
Beograd - Vlada Srbije ne obezbeđuje izvršavanje odluka poverenika za informacije od javnog značaja, što je poziv na kršenje zakona, a broj neizvršenih odluka poverenika u konstantnom je porastu, zaključeno je juče na okruglom stolu u Medija centru na kojem su učestvovali predstavnici OEBS i Ministarstva kulture i poverenik za informacije Rodoljub Šabić. Poverenik Šabić je istakao da problem u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama ne predstavlja samo obezbeđivanje izvršenja rešenja poverenika, nego i rešenja Vrhovnog suda Srbije, ali i nefunkcionisanje mehanizma za primenu Zakona, "jer nema vere u njega" i političke volje.
Šefica Odeljenja za medije Misije OEBS Dragana Nikolić Solomon ocenila je da je dosadašnja primena Zakona o dostupnosti informacija pokazala njegove i kvalitete i mane. Ozbiljan nedostatak je, ističe ona, to što Vlada Srbije ne uspeva da obezbedi izvršenje rešenja poverenika, a Ministarstvo kulture ne uspeva da obezbedi nadzor nad primenom.
- Problem je što nemamo ni mehanizam odgovornosti za kršenje Zakona. U tom aktu se navodi da je Vlada Srbije, u slučaju potrebe, obavezna da obezbedi izvršenje odluka poverenika, ali se ne navodi kako - rekao je Šabić. On je dodao da je više puta pokretao inicijativu da se formira administrativna komisija ili odbor pri Vladi, ali su njegove inicijative ignorisane. Šabić kaže da trenutno 195 odluka poverenika nisu izvršene i da od početka primene zakona 2005. do maja ove godine nisu izvršene 132 odluke, a da je u poslednje vreme taj broj u konstantnom porastu. Kako je objasnio, potrebno je da se usvoji zakon o klasifikaciji tajnih podataka, pošto se često dešava da se pojedine informacije proglase državnom tajnom, kao što je bio slučaj s platom direktora NIS, a da to nije tajna, jer njihovo objavljivanje ne može prouzrokovati nikakvu štetu.
- U Evropi se javno objavljuju podaci o platama direktora u privatnim preduzećima, a ne samo u javnim - podsetio je Šabić. On je naglasio da se tajna određuje proizvoljno i da se iza toga kriju zloupotrebe, kriminal, korupcija ili odsustvo rezultata, a problem je i što je nadzor nad primenom zakona poveren Ministarstvu kulture koje nije imalo elementarne pretpostavke da to radi. U Srbiji ima između 10.500 i 12.000 subjekata, navodi Šabić, koji podležu Zakonu o dostupnosti informacija od javnog značaja, a Ministarstvu kulture je poverenik poslao oko 1.300 rešenja za kršenje zakona. Prema njegovim rečima na tom poslu u Ministarstvu kulture radi samo jedna osoba, zbog čega predmeti zastarevaju.
Pomoćnik ministra kulture Dragan Janjić naglasio je da njegovo Ministarstvo nema mehanizam i pravo inspekcijskog nadzora nad izvršavanjem odluke poverenika.
- Nažalost, nije se odmaklo na izmeštanju nadzora iz Ministarstva kulture u neko ministarstvo koje ima mehanizam za primenu Zakona. Bez toga nema ni većih rezultata. Nadam se da će to biti urađeno početkom sledeće godine - navodi Janjić.
