Izvor: Blic
komentari
Rodoljub Šabić poverenik za informacije
Nedavno je na jednom zapaženom skupu poslovnih ljudi i finansijskih stručnjaka, pored ostalog ocenjeno da je Srbija možda i rekorder po enormnoj visokoj javnoj potrošnji i da je neophodno preduzeti sve da bi se trend promenio i tako predupredile, u obrnutom slučaju neminovne, veoma štetne posledice. Ocene, sasvim očigledno tačne, gotovo "neinteresantne". Zato mi je taj skup, održan u Vranju, bio interesantan, više zbog toga što se desilo da sam nekako istovremeno dobio i žalbu protiv opštinskih vlasti istog grada, zbog odbijanja da javnosti stave na raspolaganje akt o sistematizaciji zaposlenih u lokalnim organima vlasti, jer je, kako kažu, isti "službena tajna".Kao mnoge slične, i ova žalba podseća da "naduvana" javna potrošnja nije apstrakcija koja se izražava samo procentima budžeta ili BDP, nego da ima i svoje sasvim konkretne izraze u vidu nepotrebnih aktivnosti, prevelikog broja zaposlenih, neumerenih, neopravdanih rashoda i sl. Je li i sa moralnog stanovišta opravdano da podaci o broju zaposlenih, o javnim nabavkama, o reprezentaciji i poklonima i slično, budu "tajna" za građane koji, u krajnjoj liniji, sve to finansiraju? I je li, sa racionalnog stanovišta, dopušteno ignorisati da iskustvo drugih govori da suzbijanje previsoke javne potrošnje, pored ostalog, podrazumeva punu preglednost finansijskog poslovanja vlasti.