Strogo poverljivo

Svojevremeno je P. Stjuart, sudija Vrhovnog suda SAD, rekao: „Kad je sve poverljivo, onda ništa nije poverljivo, a sistem postaje takav da ga cinični i nemarni ignorišu, a s njim manipulišu oni čiji je cilj da zaštite sebe ili sopstvenu korist“. Iako iznet povodom jednog, konkretnog „top secret“ predmeta, ovo je jedan od onih stavova koji su aktuelni za svako vreme i u svim sredinama. I naša stvarnost to potvrđuje.

Kako vam, sa stanovišta prava, ali i elementarne logike, na primer izgleda to da je udruženju bubrežnih bolesnika nedostupan ugovor o remontu aparata za hemodijalizu jer je „poslovna tajna“? Ili da se sindikatima iz istog razloga uskraćuju kopije ugovora o prodaji preduzeća. Ili da su „strogo poverljivi“ podaci o javnim nabavkama. Ili da se iza „službene tajne“ kriju podaci o krađi na naplatnim rampama na autoputu. Ili da su „tajna“ podaci o platama i troškovima reprezentacije rukovodstava državnih preduzeća ili o sponzorstvima koja, ko zna kome daju. Ili da su i godinama nakon smrti nekih naših novinara, podaci o tome šta (ni)je preduzeto tim povodom - „službena tajna“. Ili... Ili je sasvim očigledno, da se radi efikasnog suprotstavljanja zloupotrebama i korupciji mora eliminisati ona „poverljivost“ koja, uz svu štetu koju pravi, još i vređa zdrav razum i dostojanstvo javnosti i građana. Rodoljub Šabić Poverenik za informacije