Gost redakcije: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije
Vlada krije informacije
Srbija ima dva zla - korupciju zastrašujućih razmera i izuzetno nizak nivo poverenja građana u organe vlasti. Najbolji način da se postigne borba protiv korupcije jeste da se javnosti polaže račun i da se pokaže maksimalna spremnost da se na zahteve javnosti odgovori. Dosadašnji odnos Vlade Srbije prema zahtevima da neke informacije budu javne samo je ohrabrio institucije koje krše zakon da to i dalje čine, tvrdi Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i gost redakcije „Blica“.
Posle konstitutivne sednice na red dolazi sednica na kojoj bi po Ustavnom zakonu trebalo da usledi vaša smena. Zašto je bilo potrebno da se nešto tako predvidi Ustavnim zakonom? Da li je politika presudila?
- Kad već nisu na vreme, sada je pravi trenutak da autori tog zakona objasne zašto se to radi. Pitanje nije personalno. Ko god dođe na tu funkciju a rešen je da primenjuje Zakon o slobodnom pristupu informacijama, biće problem onima kojima smeta sprovođenje Zakona o dostupnosti informacija. Bilo ko smeta onima koji imaju informacija a ne žele da ih daju. Činjenica je da je od javnosti sakriveno mnogo informacija koje je ona morala da zna, od krupnih investicionih projekata do podataka o prisluškivanjima od strane BIA u 2005. godini.
Kome ste konkretno veći trn u oku - policijsko-bezbednosnim strukturama ili finansijskom lobiju?
- U izveštaju sam markirao Bezbednosno-informativnu agenciju koja potpuno ignoriše zakon. Oni nisu poslali ni izveštaj, ne komuniciraju s građanima, ne odgovaraju na zahteve poverenika, čak ni na odluke upravnih sudova. Imate niz situacija koje samo nanose zlo ionako slabim institucijama.
Upravo mnogi ukazuju na to da podela ministarstava po pratijskom ključu predstavlja izvor korupcije u Srbiji?
- Mnoge stvari koje ne bi smele da budu podređene partijskim interesima upravo to jesu. Problem jeste u feudalizaciji, ali ne samo u njoj. Srž problema je u tome kako naša politička elita doživljava demokratiju. Da li se zaista može smatrati da na demokratski način vodimo javne poslove, a ne da gospodarimo nego d upravljamo poslovima, ako odbijamo svaku komunikaciju sa javnošću, pretimo novinarima ili ih čak tučemo. To je najbolji znak da nešto nije u redu.
Vladanje resorima sada je naročito interesantno jer je u toku formiranje nove vlade. Da li bi stranke morale da napuste princip - jedna stranka jedan resor?
- Svakako je bolje da ljudi iz više stranaka kontrolišu jedni druge unutar ministarstva, ali to opet nije dobro. Ako imate tri-četiri čoveka koji smatraju da moraju da međusobno komuniciraju ali da nemaju nikakve obaveze prema javnosti, opet ništa nismo uradili.
Međutim, u vašem izveštaju stoji da Vlada nije naterala nijedan organ da dostavi informacije?
- Ako organ neće da da informaciju, onda bi Vlada morala da ga natera. Zašto Vlada nije reagovala, pitanje je za tu instituciju. Da li je u pitanju volja ili neorganizovanost, ne znam, ali toga nema. Ministarstvo kulture kao nadležno za sprovođenje zakona dve godine nije podnelo nijednu prekršajnu prijavu protiv prekršilaca zakona iako je od poverenika dobila više stotina zahteva, posle čega smo dobili još više primedaba da se ne odgovara na zahteve građana i medija za informacijama. To sve govori da su posle mnogi organi doživeli kao poziv na kršenje zakona. Kakve god motive tražili iza takvog stava Vlade, prekršajne prijave su počele da se podnose, i to će sačekati novu vladu.
Imamo li krizu institucija samo zbog toga što nemamo političke volje?
- Ne funkcioniše više bitnih institucija jer je samo politička volja prepreka, i posledice toga ćemo tek platiti. Nikada u istoriji nije bilo slučajeva da politička volja bude jača od zakona, a da se posle za to ne plati cena. U atmosferi totalnog nepoverenja među strankama sve zavisi od volje ovog ili onog političkog lidera, rezultati borbe protiv korupcije su neostvarivi. Samo da usvojite stotine hiljada zakona da bi se naši propisi uskladili s pravom EU treba da vam radi Skupština. Činjenica da u zemlji u tranziciji parlament ne zaseda mesecima, više je nego zabrinjavajuća.
Direktori EPS i NIS su odbili da saopšte kolike su im plate iako se radi o rukovodiocima javnih preduzeća?
- To je skandal jer su to ljudi koji ne razumeju u kojoj su situaciji. Kada se ta preduzeća privatizuju, moći će tako da se ponašaju. Oni se pozivaju na poslovnu tajnu koja predviđa da se informacija ne može otkriti samo ako može da nanese tešku štetu preduzeću. Ne vidim da bi teška šteta mogla da nastupi ako bi se novinarima saopštilo kolika je direktorova plata.
