Izvor: Blic
Bezbednosno-informativna agencija, ministarstva za kapitalne investicije i unutrašnje poslove, beogradsko Okružno tužilaštvo i javna preduzeća kao što su „Jat ervejz“ i Aerodrom „Nikola Tesla“ u vrhu su liste institucija koje tokom prošle godine krile podatke od javnosti.
Koliko je država zainteresovana da otvori svoje arhive građanima govori i podatak da Vlada Srbije nijednom nije naredila nadležnim organima da dostave tražene informacije iako je na to bila obavezna, tvrdi za „Blic“ poverenik za informacije Rodoljub Šabić. On za naš list najavljuje da će u narednih deset dana Skupštini Srbije predati svoj izveštaj o sprovođenju Zakona o dostupnosti informacija od javnog značaja u kome će se naći i ovi podaci.
Stranke koje ovih dana kriju donatore i prave troškove predizbornih kampanja očigledno nisu jedine koje ne žele da sarađuju. Građani Srbije su prošle godine ostali uskraćeni za mnoge interesantne informacije. Iako se o tome mnogo pričalo, BIA je odbila da da podatke o broju prisluškivanih u 2005. godini. Javnost nije videla ni dokumente o tenderu i ugovoru o kupovini polovnih, popularnih „šarenih“ vozova iz Švedske. Građani nije dobila ni podatke kolike su plate direktora i predsednika upravnih odbora u javnim preduzećima, kao ni u kojim preduzećima su poslanici iz prethodnog saziva bili članovi i koliko su za to bili plaćeni.
Ono što zabrinjava jeste upravo odnos Vlade kao institucije koja jedina može da natera državne organe da daju tražene informacije. Šabić navodi da iz Vlade nijednom nije pozitivno odgovoreno na desetine zahteva za određenim informacijama.
- Sledeća Vlada bi morala imati daleko aktivniji odnos prema dostupnosti informacija jer je to, u društvu suočenom sa korupcijom šokantnih dimenzija, efikasan antikorupcijski mehanizam - kaže Šabić.
Da sve ne bude crno, kada je reč o odnosu Vlade prema javnosti, pobrinula su se ministarstva nauke i ekologije, finansija i zdravlja. Ova tri resora Vlade ocenjena su kao najotvorenija prema javnosti, odnosno da su „najviše napredovali kada je reč u dostupnosti informacija“.
N. M. J.
Velja Ilić po starom
Izveštaje o otvorenosti institucija prema javnosti ove godine dostavio je 621 državni organ, što je dva puta više nego prošle godine. Od šest najviših državnih institucija, izveštaj nije dostavilo Republičko javno tužilaštvo. Ministarstvo za kapitalne investicije ni ove, kao ni prošle godine nije dostavilo izveštaj u zakonskom roku, a za primerom Velimira Ilića povela se i svaka druga opština u Srbiji. Izveštaje je dostavila 91 lokalna samouprava.
