Izvor: Blic
Blic - Vladi smeta borba protiv korupcije
Ne znam da li je takav apsurdni predlog neka poruka, ali ako jeste, onda je nespretna i neprincipijelna. Ako neko misli da je to način da „disciplinuje“ poverenika, greši - izjavio je za „Blic“ poverenik za informacije od javnog značaja Rodoljub Šabić, komentarišući predlog budžeta Vlade Srbije da njegovoj službi za celu narednu godinu dodeli 20 odsto manje sredstava nego za pola 2005. godine.
- Povereniku je na godišnjem nivou budžet drastično smanjen za oko 60 odsto. Međutim, i sve druge institucije koje imaju antikorupcijski predznak imaće manji budžet. To je jako loša poruka Vlade u zemlji koja je opterećena korupcijom.Juče je bilo godinu dana od donošenja Zakona o slobodnom pristupu informacijama. Imate li utisak da je Vlada bila iskrena u nameri da građanima obezbedi takav pristup?
- Prepustiću to građanima da sami ocene. Ja ću samo ukazati da je u prvoj polovini ove godine Vlada poverenika ostavila bez uslova za rad, jer mu nije obezbedila ništa, ni prostor, ni novac, ni opremu, ni ljude, dok je u poslednje vreme Vlada predložila nekoliko kontroverznih zakonskih projekata, čija je sadržina potpuno suprotna principima zakonu o slobodnom pristupu informacijama.
Koliko je građana zatražilo informacije od poverenika u proteklih šest meseci?
Imamo nešto više od 300 predmeta, od kojih je 250 već rešeno. To je respektabilan broj imajući u vidu šta je sve pratilo formiranje ove službe, kao i to da se sve više građana obraća za pomoć.
Šta građane naviše interesuje?
- Logično u siromašnoj zemlji - novac, javne nabavke i način raspodele budžetskih i donatorskih sredstava.
Sumnjaju li u krađu vlasti?
- Zašto da ne. Imaju razloga za takve sumnje ako se zna da smo na stotom mestu u svetu po stepenu korupcije.
Na adrese kojih ministarstava najviše stiže žalbi građana?
- Na rad MUP, kao i na ministarstva zdravlja, finansija, rada i zapošljavanja.
U kojoj državnoj instituciji je najveći otpor za davanje informacija?
- Problema je bilo u svim segmentima vlasti od ministarstava do javnih preduzeća.
Da li neki organ nije želeo da ispoštuje nalog poverenika?
- Samo u dva slučaja - MUP Srbije i Okružni sud u Zrenjaninu. Ali uložiću napor da i to bude izvršeno. Pravi problemi tek predstoje ako bude nastavljena praksa donošenja kontroverznih zakona, kao što je predloženi zakon o policiji.
Preti li opasnost da građani zbog tog zakona budu onemogućeni da saznaju informacije o radu MUP?
Načelno, nemam nikakvu dilemu da u ovom i svakom sličnom „sukobu zakona“ prednost treba dati Zakonu o slobodnom pristupu informacijama. Tako će biti dok sam ja poverenik. Međutim, izvesno je da će mnogi građani biti suočeni sa problemima, koje će im praviti oni koji će se pozivati na rešenja kakva su predviđena u zakonu o policiji.
Koliko kazne mogu da utiču na to da je neka institucija dužna da pruži informaciju građanima u predviđenom roku?
- Iako su zakonom predviđene kazne preblage, od 5.000 do 50.000 dinara, ipak ne treba potcenjivati pitanje prekršajne odgovornosti. Sistem odgovornosti može da da doprinos primeni zakona. Nažalost, u našem slučaju uopšte ne funkcioniše. Ministarstvo za kulturu, nadležno za pokretanje prekršajnih postupaka, nije osposobljeno da taj posao radi. Služba poverenika je tom ministarstvu već dostavila više desetina predmeta u kojima ima elemenata prekršaja, ali ipak nije pokrenut ni jedan jedini postupak. Tako oni koji krše zakon ne rizikuju nikakvu odgovornost, što ohrabruje ionako brojne protivnike zakona.
Ima li neko ministarstvo koje biste mogli da pohvalite u primeni zakona?
- Mislim da mogu da izdvojim Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine.
Da li ste se pokajali što ste prihvatili funkciju poverenika?
- Za sada nisam. Bilo je jako mnogo problema, bio sam nervozan, pred ostavkom. Ali ostaću tu dok budem smatrao da mogu nešto da uradim. Duže ne.Nenad Čaluković
