Izvor: Blic
Već danima Agencija za privatizaciju sukcesivno objavljuje spiskove koji pored imena, prezimena i imena roditelja više desetina hiljada građana, sadrže i jedinstveni matični broj građana (JMBG). Ni javno upozorenje Poverenika za informacije, da su podaci o ličnosti, nešto sa čim niko ne sme da postupa po slobodnom nahođenju, da je korišćenje tih podataka, i kada je zakonom predviđeno, dopušteno samo u svrhu radi koje je predviđeno i samo u meri koja je neophodna da bi se svrha ispunila, te da objavljivanje JMBG više hiljada građana niti je zakonom predviđeno niti je potrebno, a protivno je elementarnim standardima zaštite podataka o ličnosti, nije zaustavilo „akciju“. Agencije.Agencija je čak na upozorenje reagovala javnim saopštenjem u kome je pored ostalog navela, „Zakon o zaštiti podataka o ličnosti još nije stupio na snagu, a i da jeste postavljalo bi se pitanje tumačenja pojedinih odredbi“. Neprijatno iznenađen tim da jednoj brojnoj i pretpostavljam veoma dobro plaćenoj pravnoj službi nije poznato, da je zakon stupio na snagu još početkom novembra te da je, čak i u slučaju da je nešto stvarno sporno sa tumačenjem njegovih odredbi, za to nadležan upravo Poverenik za informacije, moram sam da ih podsetim na to. Ipak, Agencija je nastavila sa objavljivanjem spiskova s istom sadržinom, s tim što je javnosti ponudila novo, podjednako interesantno „pravno“ objašnjenje, koje se sad zasniva na tome da zakon doduše jeste stupio na snagu, ali da ga ona ne krši, jer je predviđeno da njegova primena počinje 01. januara naredne godine.
Zakon o zaštiti podataka o ličnosti stupio je na snagu, kao što rekoh, početkom novembra, a čl. 63 predviđa da će se primenjivati od 01. januara. S tim u vezi, pitanje, ni malo teško je - čemu bi trebalo da posluže ta dva meseca? Za to da se organi vlasti pripreme za što kvalitetniju primenu zakona ili za to da ih iskoriste za sistematsko i masovno kršenje zakonom zajamčenih prava građana?
