Izvor: Politika
Iza kulisa
Ivana Anojčić
U Srbiji je tajna plata direktora ili predsednika javnog preduzeća. To je sasvim dovoljan razlog da promene i Zakon o slobodnom pristupu informacijama i Zakon o klasifikaciji informacija. Ali, oni nikako da stignu pred poslanike Skupštine Srbije.
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, i te kako je svestan da se kasni već neku godinu sa promenama ovih zakona. O tajnim platama u javnim preduzećima on već godinama govori, kao i o mnogim drugim podacima koji se bez valjanog razloga sklanjaju od očiju javnosti.
„Ja sam na to upozorio parlament, ali to nije rezultiralo predlaganjem zakona.
Onda se okupila građanska inicijativa (grupa nevladinih organizacija iz koje je nastala Koalicija za slobodu pristupa informacijama) i oformila ekspertsku grupu koja je napisala ta dva zakona a koje je svojim potpisima podržalo 72.000 građana Srbije. Na kraju su u nekoj sivoj zoni između MUP-a i Skupštine nestali potpisi građana", kaže Rodoljub Šabić. Nestanak 72.000 potpisa „na putu" od Ministarstva policije do Skupštine deluje nestvarno čak i u Srbiji.
I Nemanja Nenadić, programski direktor Transparentnost Srbija, kaže da se mnogo kasni jer je građanska inicijativa predala zakone u decembru 2007. godine.
„Pored vlade i narodnih poslanika i 30.000 građana po Zakonu o referendumu i narodnoj inicijativi mogu podneti predlog zakona. Znači da bi ovi akti trebalo da budu na internet prezentaciji parlamenta, među zakonima koji čekaju proceduru, što nije slučaj. Nema ni zvaničnih objašnjenja zašto je to tako, iako je Skupština o ova dva zakona trebalo da raspravlja na prvoj redovnoj sednici, što je u ovom slučaju bilo jesenas. Predsednik Skupštine mora da ga prosledi poslanicima i vladi. Ne znam da li je to učinjeno."
I u Koaliciji za slobodu pristupa informacijama nezadovoljni su zbog kršenja prava na podnošenje građanske zakonodavne inicijative Skupštini Srbije. Oni smatraju da je Skupština bila obavezna da razmotri njihove predloge zakona za koje su tražili hitan postupak. Međutim, ne samo da se to nije dogodilo nego nisu bili ni obavešteni o sudbini njihove inicijative. Kada su svi već digli ruke, predsednica Skupštine Slavica Đukić-Dejanović izjavila je da će se akti građanske inicijative naći na dnevnom redu na proleće. Ona je rekla da su ovi zakoni čekali da dođu na dnevni red, i da prolaze proceduru do 1. marta i početka redovnog zasedanja. Zakoni, kako je objasnila, ne mogu da budu razmatrani na vanrednoj sednici jer nisu dostavljeni po hitnom postupku.
„Sama najava da će se zakoni naći na dnevnom redu jeste za poštovanje", kaže Šabić. „Verujem da među poslanicima postoji kritična masa koja je za usvajanje ovih zakona, a i krajnje je vreme da posle više godina budu usvojeni, jer sva tranziciona društva i te kako vode računa o ovim zakonima."
Pitanje je sada koji će se predlozi naći u Skupštini. Za sada vlada nema nacrte ovih zakona, ali je poznato da je Ministarstvo pravde sačinilo radnu grupu u kojoj su i predstavnici civilnog sektora. Ako vlada bude imala svoj predlog onda će oni biti usvojeni u Skupštini a ne zakoni koje je predložila grupa nevladinih organizacija okupljena u Koaliciju za slobodan pristup informacijama.
Nenadić kaže da je vlada oformila radnu grupu za Zakon o klasifikaciji informacija. „Predlog građanske inicijative se može menjati, mogu se podnositi amandmani. Radna grupa može i da zastane sa radom i da se vidi da li će poslanici usvojiti ove predloge. Ali, moguće je i da ova dva zakona nisu došla ni do poslanika ni do vlade."
Šabić objašnjava da postoji još uvek moćna inercija straha. „Ne samo da smo za vreme sankcija trpeli mnogo na ekonomskom planu nego smo znatno zaostali za nekim standardima koji su danas notorni. Bezbednosna kultura je kod nas još okrenuta standardima iz prve polovine 20. veka. Otpor novome je još jak."
Nenadić kaže da su ova dva zakonska predloga jako važna jer Srbija ima veliki broj tajni regulisanih u nekoliko stotina akata, pa se tajnost određuje prema neadekvatnim kriterijumima i stepenima poverljivosti. „Ako se nešto krije, postoji neki interes da tako haotično stanje i ostane.
A takvo stanje ugrožava i ono što treba da ostane tajna. Izmenama Zakona o slobodnom pristupu informacijama treba obezbediti efikasniju kontrolu i uvesti da inspekcijski nadzor ubuduće bude u nadležnosti Ministarstva za državnu upravu i lokalnu samoupravu koje već ima inspekcijske službe umesto Ministarstva kulture. „Izmenama ovog zakona se otklanjaju dosadašnji problemi i omogućuje se njegova efikasnija primena. Ali, oni koji ga do sada nisu primenjivali, oni ga ne žele, pa neće želeti ni novi poboljšan zakon", skeptičan je Nenadić.
