Izvor: "Blic"
Kada je svojevremeno svetski čuvena revizorska kuća PricewaterhouseCoopers objavila rezultate istraživanja sprovedenog u 40 zemalja sveta u preko 5.000 institucija i kompanija i iznela da su u nekih 43% slučajeva korupcija i prevare razotkrivene zahvaljujući insajderima mnogi su možda bili iznenađeni. Ali i naknadna istraživanja potvrdila su ovakav, čak veći doprinos insajdera u borbi protiv korupcije. Stoga je u savremenom svetu teško zamisliva delotvorna koncepcija borbe protiv korupcije ako, uz ostalo, ne podrazumeva bitan doprinos koji otkrivanju slučajeva korupcije i zloupotreba daju tzv. insajderi, u svetu češće nazivani whistle blowers - „zviždači u pištaljku".
Naravno, država koja od insajdera očekuje ovakav doprinos mora imati i zakone koji će ih štititi od zlostavljanja, posebno od različitih oblika „odgovornosti". Mnoge države odavno imaju takve zakone. U SAD npr. prvi je donet još u XIX veku, a kasnije još 50-tak. Mi, nažalost, još nemamo ni jedan. A imamo brojne primere ljudi koji su „progovorili" i otkrili korupciju, a nakon toga bili izloženi različitim, najčešće veoma neprijatnim oblicima „revanša" zbog „odavanja tajne". Godinama, od kad sam Poverenik za informacije, zalažem se za njihovu zakonsku zaštitu. Nažalost, iako u tome nisam bio usamljen, za sad, bez efekta. Aktuelno razmatranje Zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama je dobra prilika da se odgovarajućim amandmanom učini prvi, bitan korak u zaštiti insajdera. A priliku čini još boljom to što već postoji odlično artikulisano rešenje u amandmanu koji je podneo Zaštitnik građana.
Važno je da priliku iskoristimo i konačno počnemo graditi pravni mehanizam zaštite insajdera. Zaista važno, i zbog pravde i pravičnosti i zbog preporuka GREKO-a (Grupa zemalja za borbu protiv korupcije SE), a najviše zbog surovo konkretnog razloga - prisustva korupcije u obimu koji je krajnje zabrinjavajući i koji zahteva njeno suzbijanje svim sredstvima.
