Izvor: Politika
Intervju: Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja
Po novom zakonu o tajnosti podataka, otvorena mogućnost da Poverenik za informacije od javnog značaja ima uvid u bezbednosne i obaveštajne podatke, istražne radnje ili akcije organa koje su u toku
Novi zakon o tajnosti podataka predviđa da Povereniku za informacije od javnog značaja budu dostupne informacije koje se odnose na metode pribavljanja bezbednosnih ili obaveštajnih podataka, istražne radnje ili akcije organa koje su u toku, kao i podaci koji se odnose na zaštićene svedoke i službena lica sa prikrivenim identitetom. Posle godina opstrukcije i sporenja, dozvoljena je ova veoma bitna stavka za funkcionisanje institucije Poverenika za informacije od javnog značaja na čijem se čelu nalazi Rodoljub Šabić. On za „Politiku” govori šta ovakva odluka zapravo znači za građane Srbije.
Šta će u praksi značiti mogućnost da poverenik za informacije od javnog značaja ima uvid u podatke iz istrage, podatke o osobamakojesu pod krivičnim progonom, podatke o prisluškivanju i pribavljanju dokaza i slično?
Poverenik za informacije je istovremeno i poverenik za zaštitu podataka o ličnosti. Podaci o ljudima koji su pod istragom odnosno krivičnim progonom su podaci o ličnosti a prisluškivanje, praćenje i slični načini pribavljanja dokaza su neki od brojnih načina obrade podataka o ličnosti. Posao poverenika je da svim građanima, dakle i osobama koje pominjete, obezbedi da se sa podacima o ličnosti postupa u skladu sa zakonom, kao i da se obrada tih podataka vrši isključivo na način predviđen zakonom i u zakonom utvrđene svrhe, bez obzira na to da li obradu vrši biblioteka, Zavod za zdravstveno osiguranje ili BIA. Da bi poverenik to mogao da radi neophodno je da ima uvid u sve relevantne podatke, znači i ove koje ste naveli.
Osim toga, u određenim okolnostima, podaci koje spominjete ne moraju biti zanimljivi samo sa stanovišta zaštite podataka o ličnosti već mogu predstavljati i informacije od prvorazrednog javnog značaja. Zar to, govorim hipotetički, primera radi ne bi bile informacije o eventualnom masovnom nezakonitom prisluškivanju građana?
Na koji način štitite prava građana koji su pod istragom ili merama prisluškivanja i praćenja, a da pritom štitite i interes države?
Poverenik ima obavezu da štiti sve građane, pa i te koje spominjete, od nezakonite obrade njihovih podataka. Poverenik je stoga dužan da proveri i da li se te mere koje predstavljaju specifične oblike obrade podataka sprovode na zakonit način. Ako se uveri da je tako, on se, naravno, neće dalje mešati u rad istražnih organa ili organa bezbednosti, a podatke s kojim se upoznao čuvaće kao tajnu. Ako međutim proverom utvrdi da se mere preduzimaju protivno zakonu, da se dakle vrši nezakonita obrada podataka o ličnosti, narediće da s obradom prestane a prikupljeni podaci unište.
Zašto je za poverenika važno da ima dostupne informacije o zaštićenim svedocima i osobamasa prikrivenim identitetom?
S principijelnog stanovišta to je bitno jer, kao što sam rekao, mora imati pristup svim podacima potrebnim za vršenje funkcije. S praktičnog stanovišta, ta mogućnost je mnogo manje zanimljiva. Na primer, iako je poverenik, i do sada, po važećim zakonima, imao pravo pristupa svim informacijama bez ograničenja, bukvalno nijednom nije zatražio pristup podacima koje pominjete. Ne verujem da će i ubuduće. Prosto, ovlašćenja koja ima na raspolaganju ne služe mu za zadovoljavanje radoznalosti, već za vršenje funkcije. Naravno, potreba za pristup takvim podacima bi mogla biti opravdana samo u izuzetno retkim slučajevima, na primer da se osoba sa zaštićenim identitetom obrati tražeći zaštitu zbog neadekvatne obrade ili čuvanja podataka o njegovoj novoj ličnosti što je zaista malo verovatno.
Da li su ovim zakonom na bilo koji način zaštićeni insajderi?
Samo najnačelnije, deklarativno, a praktično nisu. Nažalost nisu ni tek usvojenim Zakonom o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, iako je u tu svrhu Zaštitnik građana podneo kvalitetan amandman. Zaštita insajdera ostaje problem kojim ćemo morati još da se bavimo.
Zakon o tajnosti podataka bavi se i zaštitom podataka o ličnosti. Da li će podaci o ličnosti biti dobro zaštićeni ovim zakonom? Možete li nam pojasniti suštinske odredbe o tome?
Bavi se u meri u kojoj je to nužno. Međutim, kad je u pitanju zaštita podataka o ličnosti, centralno mesto pripada zakonu o zaštiti podataka o ličnosti i njegovoj primeni, s čim ima mnogo problema. Imajući u vidu višestruki značaj tog pitanja, posebno u kontekstu evropskih integracija, njemu, na državnom nivou, mora biti posvećeno mnogo više pažnje.
