Izvor: "Blic"
Još jednom je, nažalost, odložena primena nekih važnih antikorupcijskih rešenja iz „novog“ Zakona o javnim nabavkama. Učinjeno je to faktički, bez ikakvih izmena zakona, bez ikakvog, makar formalnog obrazloženja. Samo „jednostavno“ u Budžetu nisu predviđena nikakva sredstva za rad Komisije za zaštitu prava, a uz to, ni posle višemesečnog zakašnjenja nisu predloženi njeni članovi.
Nema sumnje da će ovo imati nimalo željene efekte. A neodgovorno ignorisanje upozorenja dosadašnjeg predsednika Komisije koji je odgovorno ukazao na to da preti kolaps sistema javnih nabavki, ne može tu štetu učiniti manjom, naprotiv. Realno je da se možemo suočiti sa blokadom javnih nabavki ili sa potpunim odustajanjem od primene zakonskih rešenja.
Realno je očekivati štetu i na planu borbe protiv korupcije, a i na planu evropskih integracija. Komisija za zaštitu prava, to govore iskustva drugih, bi mogla značajno povećati svoj antikroupcijski doprinos ako bi bila nezavisno telo, a ne kvazi subjekt u sastavu Uprave za javne nabavke. Uostalom, upravo ta ideja bila je u fundamentu svojevremene promene zakona. A u vezi sa evropskim integracijama, treba se setiti da je Evropska Komisija svojevremeno pohvalila institucionalnu nezavisnost Komisije za zaštitu prava. Samo, ta „nezavisnost“ je zakonom utvrđena još 2008. Je li teško pretpostaviti kako će naši partneri iz EU gledati na to da, pošto je propuštena 2009., i u ovoj godini „nova“ pozicija Komisije bude mrtvo slovo na papiru?
Sa stanovišta efekata gotovo da je svejedno da li su iza ignorisanja zakonskih odredbi u ovom slučaju loše namere, previd, ili nešto treće. Ali baš nikako nam ne bi smelo biti svejedno što se slične stvari često ponavljaju, a preko „previda“ prelazi olako i po pravilu izostaje profesionalna ili politička odgovornost. A to se, kad se radi o stvarima očigledno štetnim za normalno funkcionisanje države, jednostavno ne bi smelo događati.
