Izvor: „Danas“
Intervju
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja misli da logika funkcionisanja sistema, koji je potpuno podređen političkim strankama, usporava rešavanje problema
Od kada sam na fukciji poverenika promenile su se tri vlade. Dve prethodne nisu bile raspoložene da daju ozbiljan doprinos razrešavanju evidentnih problema u radu. Što se tiče aktuelne vlade, moglo bi se reći da je odnos kontroverzan - kaže za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
- S jedne strane - dodaje on - za njenog mandata, neki od hroničnih problema su kulminirali, npr. više je nego udvostručen broj neizvršenih rešenja poverenika. S druge strane, Vlada je pripremajući budžet za 2010. godinu bitno izmenila dotadašnji rigidan odnos i u budžetu planirala dosad najznačajnija sredstva za rad ove institucije. A uz to, u nedavnom razgovoru koji sam, povodom svih otvorenih problema, imao sa premijerom Cvetkovićem, postignut je dogovor o rešavanju velike većine njih. Realizacijom tog dogovora bio bi učinjen dosad najkrupniji korak u otklanjanju problema u primeni Zakona o slobodnom pristupu informacijama.
- Šta je, po vašem mišljenju, osnovni razlog zbog kojeg Vlada ne sarađuje sa nevladinim sektorom, odnosno ne dozvoljava da nepartijske ličnosti preuzimaju dužnosti kontrolnih institucija?
- Stvari ne treba ni simplifikovati ni generalizovati. Generalno, ne samo u vezi sa kandidaturama za funkcije, valjalo bi značajno unaprediti saradnju Vlade i nevladinog sektora. A što se funkcija tiče, poverenik za informacije je nestranačka ličnost, to je i Omdusman, to su i predsednik i mislim svi članovi odbora i direktorka Agencije za borbu protiv korupcije, direktor Uprave za javne nabavke, da ne nabrajam dalje. Ali naravno, naša realnost je istovremeno i evidentno nastojanje mnogih da sve i svašta podrede stranačkim interesima. To je nekad prosto stvar inercije, deluje automatski. Nekad je to opet lični ili grupni interes koji se predstavlja kao stranački. Kako god bilo, jedna stvar bi morala biti jasna. Ne možemo glumiti tranziciju. Ako hoćemo kontrolu vlasti od nezavisnih institucija onda na čelo tih institucija moraju dolaziti kompetentni i nezavisni ljudi, pri čemu nezavisnost nije samo formalno nepripadanje nekoj stranci. A kad je u pitanju „prepoznavanje“ takvih ljudi, svakako treba veoma respektovati impulse koji stižu iz civilnog sektora, od NVO, profesionalnih i strukovnih udruženja, sindikata i sl. A šta god stajalo iza eventualne ideje da je moguće graditi fasadne, kozmetičke institucije, opasna je iluzija, koja izvesno vodi u sukob sa interesima integracije zemlje u EU, samim tim i interesima velike većine građana.
- Šta mislite da je u suštini odbijanja Vlade da se na mestu poverenika za ravnopravnost nađe Goran Miletić?
- Ne mislim da je dobro taj slučaj svoditi na personalno pitanje. Mislim da je štetan sukob vlasti i NVO, a potom i sukob u okviru civilnog sektora, bilo moguće i trebalo izbeći. To bi trebalo da bude povod da se potsetimo na to da je potrebno da maksimalno konkretizujemo zakonska rešenja po kojima se predlažu kandidati za čelnike nezavisnih institucija. Do tih kandidata treba dolaziti na osnovu jasno definisanih kriterijuma i opšte priznatih rezultata, pred očima javnosti, u konstruktivnoj i demokratskoj, a ne u atmosferi sukoba.
- Navedite koji su osnovni problemi sa kojima se suočava vaša kancelarija, kao i razloge zbog kojih smatrate da ti problemi postoje?
- Karakteristično za delovanje poverenika je stalno povećanje obima poslova i to u uslovima u kojima je on sve do aprila 2009. imao samo pet državnih službenika, a kraj godine dočekao sa 11 umesto 69 predviđenih. Dakle, problem izuzetno malog broja saradnika verovatno je najočigledniji. Ali, i da je taj problem rešen, ni tada efikasnu primenu zakona poverenik ne bi mogao da obezbedi sam. Jednostavno, on nema na raspolaganju neke, za to bitne, stvari. On donosi odluke koje su po zakonu obavezujuće ali nema u rukama mehanizme da obezbedi izvršenje tih odluka. Istovremeno Vlada, u čijim su rukama ti mehanizmi, ne koristi ih, iako ona „u slučaju potrebe obezbeđuje izvršenje rešenja poverenika“, bukvalno nikada nije preduzela nikakvu prinudnu meru.
Slično je i sa mehanizmom za prekršajnu odgovornost onih koji krše zakon, koji funkcioniše jedva simbolično. To se očigledno mora promeniti i neke druge strvari, takođe. Razloga koji izazivaju probleme, odnosno, odlažu njihovo
rešavanje ima mnogo, i nije ih moguće brzo elaborirati. Jedan od njih je, izvesno, logika funkcionisanja sistema koji je potpuno podređen političkim strankama. A nezavisni, ako su to stvarno, u tom sistemu nemaju praktično nikakav uticaj. Zato se događa da su i neki relativno lako rešivi problemi za njih praktično nerešivi.
- Koji primer nerealizovanih zahteva, koje je vaša kancelarija uputila vladinim telima, na najbolji način ilustruje odnos vlasti prema javnom, odnosno, interesima građana Srbije?
- Bio je veoma zanimljiv slučaj tzv. „drumske mafije“. Po žalbi insajdera iz Puteva Srbije, koji je zbog toga izgubio posao, naložio sam da se učini javnim dokument čije bi objavljivanje nedvosmisleno potvrdilo, i razume se, prekinulo pljačku na naplatnim rampama. Putevi Srbije nisu postupili po nalogu iako je on za njih obavezujući, a Vlada iako po zakonu „u slučaju potrebe obezbeđuje izvršenje rešenja poverenika“, nije preduzela ništa da ga stvarno obezbedi.
U prošloj godini verovatno je najmarkantniji slučaj uskraćivanja informacija o deset subjekata koji su najveći dužnici Republike Srbije. S čim god da se rukovodilo Ministarstvo finansija, uskraćujući javnosti podatke o subjektima koji su na najrobusniji način povredili poreske i druge obaveze, to se, očigledno, ne može dovesti u sklad sa legitimnim interesima javnosti.
- Koja ministarstva i državne institucije su, iz vašeg iskustva, najproblematičniji sa aspekta transparentnosti i rada u javnom interesu?
- Ima, nažalost, priličan broj organa vlasti čiji odnos prema obavezama, koje imaju po Zakonu o slobodnom pristupu informacijama, nije odgovarajući. Međutim, bar kad je u pitanju prošla godina, u tom negativnom kontekstu izdvaja se Ministarstvo finansija.
