Izvor: „Blic“
Predstojeći opšti popis stanovništva i izbori za nacionalne savete su krupni zadaci čije uspešno sprovođenje je važno za potvrdu administrativnih kapaciteta i demokratske legitimacije zemlje. I upravo zato, oni su važni i sa stanovišta nekih specifičnih ljudskih prava. Naime, ove aktivnosti podrazumevaju obimnu obradu podataka o ličnosti, uključujući i obradu nekih podataka koji su Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti utvrđeni kao naročito osetljivi podaci, poput npr. nacionalne pripadnosti ili veroispovesti. To, shodno zakonu, podrazumeva da se obrada tih podataka može vršiti isključivo na osnovu slobodno datog pristanka lica o čijim podacima se radi. Zakon izričito predviđa da taj pristanak mora biti jasan i nedvosmislen i dat u pismenoj formi, a da se u slučaju da je reč o nepismenim licima pristanak mora potvrditi izjavom koju potpisuju dva svedoka.
Treba se nadati da će akteri popisa i izbora poštovati ove, zakonom utvrđene, uslove. Utoliko pre što neke druge, izvesno, neće moći. Jer, uz ostalo, zakon podrazumeva i da se obrada naročito osetljivih podataka štiti i posebnim merama zaštite. Te mere, trebala je, prema zakonu, da utvrdi Vlada posebnom uredbom, ali iako je rok za donošenje istekao još početkom aprila prošle godine, ta uredba nije doneta. Stoga je posebna zaštita naročito osetljivih podataka ostala obična proklamacija, samo virtuelna zaštita koje u praksi nema. Tako nešto nije samo u apstraktnoj suprotnosti sa našim zakonom i preuzetim međunarodnim obavezama, već podrazumeva sasvim konkretne, ozbiljne mogućnosti ugrožavanja prava građana. Svuda u demokratskom svetu se zaštiti naročito osetljivih podataka posvećuje odgovarajuća, velika pažnja. Razloge za to valjda je suvišno objašnjavati pa je zaista veoma važno da što pre, dobijemo bar minimalne normativne okvire zaštite, a da potom uporno i dosledno insistiramo na njihovoj primeni.
