Izvor: Blic
Da bi se zaštitili oni koji zarad opšteg dobra progovore o kriminalu i korupciji potrebne su intervencije u oblasti krivičnog, radnog i medijskog prava, poručuje Rodoljub Šabić
Oni ljudi koji se odvaže da zarad zaštite javnog interesa progovore o kriminalu i korupciji u kompaniji ili državnoj instituciji u kojoj rade gotovo uvek plate visoku cenu takvog postupka. Najčešće bivaju optuženi da su „odali poslovnu tajnu”, što direktorima posluži kao alibi kada uručuju otkaze. Zbog takve „prakse” Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja, zatražio je da pravni poredak Srbije pruži zaštitu i određeni status „uzbunjivačima”, odnosno insajderima ili kako ih još zovu – „duvačima u pištaljku”.
– Spremnost za suprotstavljanje kriminalu i korupciji ukazivanjem na konkretne primere u svojoj sredini zasniva se na hrabrosti i odlučnosti pojedinaca. Dobro je što ima ljudi sa takvim osobinama, ali je neophodno obezbediti da ih bude više, da se to što oni govore što bolje čuje, a da ne bude propraćeno opasnostima po njihovu ili egzistenciju njihovih porodica. Ne sme se dopustiti da ćutanje bude jedina bezbedna alternativa – poručio je Šabić nakon što je Parlamentarna skupština Saveta Evrope usvojila Rezoluciju o zaštiti
„uzbunjivača”. Ovim dokumentom pozvane su sve države članice da preispitaju svoje propise.
A da bi se insajderi zaštitili na adekvatan način, kako je za „Politiku” objasnio Rodoljub Šabić, potrebne su intervencije u oblasti krivičnog, radnog i medijskog prava. Tako bi u oblasti radnog prava to značilo obezbeđivanje pune zaštite od nekorektnog otpuštanja i drugih oblika odgovornosti. U oblasti krivičnog prava to bi bila zaštita od gonjenja za navodnu klevetu i odavanje tajne, a u medijskom pravu obezbeđivanje zaštite novinarskih izvora. A kako su prolazili oni koji su do sada stali u odbranu javnog interesa ilustruje spisak koji poverenika za informacije ironično naziva „pet lakih komada”.
– Reč je o slučajevima u kojima su nalozi poverenika da se javnosti učine dostupnim određene informacije nailazili na žestok otpor i bili realizovani samo uz velike probleme. Prvi slučaj, „drumska mafija”, posle mnogo muke dobio je i sudski epilog, pljačka je raskrinkana i obustavljena. A „uzbunjivač”, radnik „Puteva Srbije” bio je otpušten. Drugi slučaj, tiče se nabavke „šarenih” vozova. I on polako dobija sudski epilog, a radnik „Železnica Srbije” je takođe ostao bez posla – rekao je Šabić i dodao da je bez funkcije ostao i kragujevački ombudsman kada je tražio da se objave informacije o prevelikom broju zaposlenih u gradskoj administraciji i o kriterijumima po kojima je do toga došlo.
Četvrti insajder sa spiska, koji je ukazivao na to da se Generalštab naše nekadašnje vojske bavio i aktivnostima koje predstavljaju krivična dela i kršenje ljudskih prava bio je izložen krivičnom postupku.
– Koliko znam taj postupak ne teče, ali je „uspavan”, nikad nije obustavljen – istakao je Šabić i objasnio da ni slučaj „Dom učenika u Beogradu” nikada nije dobio krivično-pravni epilog, „ali su neki rukovodioci smenjeni, a pitomcima je vraćen novac koji im je bio nezakonito uzet”. „Uzbunjivač”, korisnik doma, iako odličan učenik, ostao je bez stipendije.