Izvor: Blic
Pre nekoliko dana ministar unutrašnjih poslova, prihvatajući sugestiju poverenika za informacije, doneo je odluku da MUP prestane sa primenom „pravilnika o službenoj i državnoj tajni i o načinu izdavanja i oslobađanja od čuvanja službene i državne tajne” i da ovaj akt bez odlaganja zameni novim. Iako je reč o pojedinačnom pravilniku koji je u primeni samo u MUP-u, ova stvar ima i širi načelan značaj.
Prvo, jer je MUP ogroman sistem koji raspolaže izuzetno velikim brojem informacija koje su interesantne za javnost. Veoma je važno da se eventualno ograničavanje prava javnosti na pristup tim informacijama u tako velikom sistemu vrši u skladu sa savremenim demokratskim principima. I drugo, jer bi potez MUP-a trebalo da bude dobar primer mnogim drugim. Relativno nedavno, pre manje od godinu dana, dobili smo Zakon o tajnosti podataka. Iako ima mane, on je bar ponudio osnovu za uspostavljanje normativnog sistema koji liči na one u savremenom svetu umesto „sistema” koji je zapravo nekonzistentna „neprohodna šuma” propisa nasleđenih iz Miloševićevih i Titovih vremena.
Ali i mnogo bolji zakon bi bio samo mrtvo slovo na papiru ako se njegova vrednost ne potvrđuje u praksi. A Zakon o tajnosti podataka predvideo je rok od dve godine u kome su nadležni dužni da preispitaju sve raznorazne „tajne” ustanovljene po kriterijumima iz prošlih vremena. Ali, nije predvideo da će, ako tako ne bude, „tajnost” prestati, niti je predvideo kazne ako se u predviđenom roku ništa ne uradi. I onda nije slučajno da polovina roka već ističe, a da, objektivno, nema željenih rezultata. Zato bi zaista bilo jako dobro da odluka MUP-a podseti mnoge druge da pravilnik MUP-a nije jedini koji je (bio) anahron, potpuno prevaziđen, čak i protivan Ustavu i da nam tek predstoji da se ozbiljno suočimo sa pitanjem - koliko ima sličnih, a koliko tek pojedinačnih „tajni” utvrđenih na osnovu njih? I naravno, da se tog nepotrebnog, često štetnog i ružnog balasta nasleđenog iz prošlosti i rešimo. Rodoljub Šabić,poverenik za informacije