Izvor: Politika
U poseban birački spisak jedne nacionalne manjine u jednoj beogradskoj opštini
bilo je upisano 276 lica, a naknadno je brisanje sa tog spiska zahtevalo njih 37
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije
Pre petnaestak dana jedan naš sugrađanin, A. H., podneo je žalbu povereniku za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, zbog kršenja odredbi Zakona o zaštiti podataka o ličnosti. U toj žalbi naveo je da je dobio rešenje uprave gradske opštine Novi Beograd, kojim je upisan u poseban birački spisak jedne od nacionalnih manjina, iako nikada nije podneo zahtev da bude upisan u taj spisak. Naveo je da smatra da su njegovi lični podaci zloupotrebljeni, i tražio da poverenik preduzme mere radi zaštite njegovih prava.
Povodom navoda iznetih u žalbi A. H., u skladu sa odredbama čl. 54 Zakona o zaštiti podataka o ličnosti, poverenik je preko svojih ovlašćenih lica obavio službeni nadzor nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti u upravi gradske opštine Novi Beograd. U sprovedenom postupku nadzora poverenik je utvrdio da sasvim izvesno postoje osnovi za sumnju da su nepoznati izvršioci neovlašćeno pribavili i upotrebili podatke o ličnosti građanina A. H. u svrhu za koju ti podaci nisu bili prikupljani, obrađivani i korišćeni, odnosno za koju nisu bili namenjeni. Pored toga, podjednako je izvesno da postoje i osnovi za sumnju da je potpis građanina A. H. na zahtevu za upis u poseban birački spisak nacionalne manjine, koji je podnet na propisanom obrascu, falsifikovan.
Naime, ovlašćena lica poverenika su u postupku vršenja nadzora u gradskoj opštini Novi Beograd izvršila uvid u sve relevantne spise, pa su konstatovala da se u spisima, između ostalog, nalazi zahtev za upis u poseban birački spisak, na propisanom obrascu. U donjem desnom uglu obrasca, na za to predviđenom mestu, rukom je, ćirilicom, napisano da je podnosilac zahteva A. H. Kada su ovlašćena lica poverenika fotokopiju tog zahteva pokazala A. H. on je nedvosmisleno i izričito još jednom potvrdio da potpis na tom obrascu nije njegov.
Priču čini zanimljivijom to što se ovlašćena lica poverenika nisu zadržala samo na „slučaju” A. H. Oni su, prilikom vršenja nadzora, takođe utvrdili da je u poseban birački spisak nacionalne manjine u koji je on bio upisan bilo upisano ukupno 276 lica, a da je naknadno brisanje iz tog spiska zahtevalo 37 lica. Iako po zakonu oni ne moraju navoditi razloge zbog kojih traže brisanje iz posebnog biračkog spiska, ipak je manje-više očito da su razlozi identični kao u „slučaju” A. H. Uostalom, i izjave koje su ovlašćena lica poverenika uzela od službenika nadležnih za biračke spiskove, potvrđuju da su tih 37 lica usmeno izjavila da oni nisu tražili upis kao i da nisu popunili i potpisali zahteve za upis u poseban birački spisak. Dakle, najblaže rečeno, postoje osnovi za sumnju da su i podaci tih 37 građana neovlašćeno prikupljeni i obrađivani, te da su i njihovi potpisi falsifikovani. Stoga je poverenik tražio i dobio od gradske opštine Novi Beograd spisak tih 37 građana i relevantne podatke iz predmeta u kojima je odlučivano o „njihovim zahtevima” za upis u poseban birački spisak, i nadležnom javnom tužilaštvu podneo krivične prijave. Da li je izvršeno 38 krivičnih dela neovlašćenog prikupljanja ličnih podataka iz člana 146. KZ i 38 krivičnih dela falsifikovanja isprave iz člana 355. stav 1. KZ? Treba verovati da će pravosuđe dati pravi i brz odgovor na ovo pitanje.
Ali ima još pitanja koja traže odgovor. Šta, recimo, znači podatak da se od ukupno 276 lica koliko je bilo upisano u poseban birački spisak jedne nacionalne manjine u opštini Novi Beograd, samo manji broj njih, oko 80, lično upisalo u taj spisak, a da su za većinu taj posao obavili „aktivisti”. Da li znamo ko stoji iza „vrednih” aktivista? Šta govori podatak da je od 200 tako upisanih, čak petina (i to najmanje, jer izvesno ima i ljudi koji na upis u birački spisak, iako ga nisu tražili, nisu reagovali) bila, najblaže rečeno, problematična. Da li se ovo događalo samo u opštini Novi Beograd, jednoj od više od 160 naših opština, i da li se dešavalo samo pripadnicima jedne od 16 nacionalnih manjina, za koje su uspostavljeni posebni birački spiskovi?
Privatnost i pravo na zakonitu obradu podataka o ličnosti su u uređenom društvu visoko na lestvici vrednosti. Te vrednosti nikakav stranački ili politički „aktivizam” ne sme da dovodi u pitanje. A „slučaj” o kome pišem nije prvi već je samo jedan od učestalih primera potcenjivačkog odnosa prema tim vrednostima. Država je dužna da se tome suprotstavi na sve moguće načine. Brza i oštra reakcija organa gonjenja i pravosuđa nije jedini, ali sigurno jeste neophodan način.