Izvor: "Danas"
Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti, govori za Danas
RAZGOVOR
Beograd - U proteklih sedam meseci registrovano je 1.686 predmeta povodom žalbi na nepoštovanje prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja, dok je u prošloj godini registrovano 1.865, a godinu dana pre 1.517. To znači da bi do kraja godine broj predmeta mogao biti i dvostruko veći nego prethodne - ističe za Danas Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.
- Dobro je što građani, na ovaj način insistiraju na ostvarivanju svog prava i potvrđuju poverenje u Poverenika za informacije. S druge strane, konstantno visok i rastući broj žalbi govori da još ima mnogo problema u ostvarivanju prava na slobodan pristup informacijama. Naravno, treba imati u vidu da i ukupan broj zahteva za pristup informacijama organima vlasti stalno raste, te da, sem toga što raste broj žalbi, raste i broj slučajeva u kojima se pravo ostvaruje bez problema - objašnjava Šabić.
- Koji državni organ je najmanje ažuran kada je posredi slobodan pristup
informacijama?
- Ako treba da izdvojim nekog, to je Ministarstvo finansija, i zbog značajnog broja žalbi, i zbog nekih neizvršenih naloga Poverenika, ali i zbog neizvršavanja nekih zakonom utvrđenih obaveza prema javnosti. Na primer, prema Zakonu o određivanju maksimalnog broja zaposlenih u republičkoj administraciji, to ministarstvo je dužno da vodi i javno objavljuje registar sa podacima o broju zaposlenih i angažovanih lica, kao i podacima o iznosu isplaćenom za plate, dodatke i naknade u svim organima vlasti, ali to ne čini. Usled toga, javnost do ovih podataka dolazi tek nakon intervencije Poverenika.
- Kojem državnom organu stiže najveći broj zahteva?
- Verovatno MUP, Ministarstvu finansija i Agenciji za privatizaciju. Nezavisno od toga kojem organu se najčešće obraćaju, predmet interesovanja su informacije o budžetskim rashodima, javnim nabavkama, privatizacijama i slično. Evidentno je da je od više potencijala Zakona o slobodnom pristupu informacijama najbolje prepoznat onaj antikorupcijski.
- Podneto je 140 zahteva za pokretanje prekršajnih postupaka protiv državnih organa, što je znatno manje u odnosu na ukupan broj prekršaja. Kako to komentarišete i koliko je prekršaja inače?
- Tih 140 zahteva podnelo je Ministarstvo za državnu upravu u ovoj godini, od kada je to u njegovoj nadležnosti. U prethodnih pet godina, ranije nadležno Ministarstvo za kulturu podnelo je otprilike isto toliko. Tih nekoliko stotina prekršajnih postupaka je malo u poređenju sa brojem prekršaja od više hiljada. Sa takvom „kaznenom politikom“ prosto je neverovatno da smo postigli i ovo.
- Koliko je procesuirano takvih slučajeva dosad?
- Procesuirano je oko 300 predmeta, a samo nekoliko desetina njih okončano je novčanim kaznama ili opomenama. Neki su još u postupku, a neki su, kao i hiljade onih koji nisu pokrenuti, zastareli. Ta se praksa mora menjati.
Antrfile : Pravosuđe kvari prosek
- Da li su Vam pristigli svi izveštaji o radu državnih organa za 2009? Koliko njih još nije poslalo te izveštaje i da li možete da navedete neke od organa koji to nisu učinili?
- Za 2009. stiglo je 737 izveštaja, što je za preko sto više nego za prethodnu godinu i dva i po puta više nego, na primer, za 2005. To ipak nije razlog da budemo zadovoljni. Veliki broj organa javne vlasti još ne izvršava ovu zakonsku obavezu. „Olakšavajuća“ činjenica je da su oni najvažniji, najviši, odnosno praktično svi državni organi ovu obavezu izvršili, kao i velika većina lokalnih samouprava. Prosek su pokvarili organi pravosuđa što je donekle objašnjivo organizacionim promenama i selidbama vezanim za reformu pravosuđa.
