Kako državno javno preduzeće da postupi po rešenju Poverenika da dostavi informacije o iznosu plate i dnevnica za službeni put zaposlenog, zbog „kolizije“ Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja?
Odgovor:
Tačno je da pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu privatnosti, odnosno pravo na zaštitu podataka o ličnosti kao deo prava na privatnost, mogu često biti u koliziji. U tom slučaju, kod postupanja po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, primenjuje se tzv. test javnog interesa propisan članom 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).
Kod odmeravanja interesa između prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na privatnost, kada se radi o informacijama koje istovremeno predstavljaju i podatke o ličnosti, primenjuje se član 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da bi se utvrdilo da li su za objavljivanje takvih podataka ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka od prava na privatnost, koji su propisani tačkom 1-3 ovog člana.
Kada su u pitanju podaci o zaradama, bonusima i naknadama zaposlenih u organu javne vlasti, načelan stav Poverenika je da to jesu informacije koje treba da budu dostupne javnosti, polazeći od toga da se ostvaruju korišćenjem javnih resursa i/ili isplaćuju iz budžeta, te da u odnosu na sve informacije koje se odnose na raspolaganje javnim novcem, uvek postoji jak interes javnosti da zna. U konkretnom slučaju se, osim toga, radi o podacima za zaposlenog na rukovodećem mestu, što još smanjuje prag privatnosti u korist prava javnosti da zna.
To se ipak ne može reći za sve informacije sadržane u obračunskim listama zarada i naknada zaposlenih, npr. podaci ili informacije kao što su: broj bankovnog računa, minuli rad, odbici od zarade na osnovu alimentacije, kredita, članstva u udruženju i sl., adresni podaci zaposlenog, JMBG i sl., čijim objavljivanjem se može narušiti privatnost lica o čijim podacima je reč. Objavljivanje ovih podataka kao informacija od javnog značaja, predstavljalo bi prekomernu obradu podataka o ličnosti, suprotno jednom od osnovnih načela srazmernosti kod obrade podataka o ličnosti iz čl. 8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- Odluka US, i 107/12). To proističe i iz Upozorenja Poverenika na koje se pozivate u svom aktu.
Iz tih razloga, u nalogu iz predmetnog rešenja Poverenika stoji klauzula da se pre dostavljanja traženih podataka u vezi zarada, bonusa i naknada i dr. podataka, prethodno zaštite napred navedeni podaci, u skladu sa čl. 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji govori o izdvajanju informacija.
Rešenja Poverenika, prema čl. 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, su obavezujuća i izvršna, te postupanje po nalogu iz tog rešenja predstavlja zakonitu obradu podataka o ličnosti. Nepostupanje po rešenju Poverenika sankcionisano je kao prekršaj kažnjiv po čl. 46. st. 1. tač. 14. navedenog zakona, a moglo bi se govoriti čak i o elementima krivičnog dela iz čl. 361. KZ.“
(jul 2013.)
