Pitanje organa vlasti jeste da li listing o elektronskom glasanju koji sadrži i informacije kako su po pojedinim tačkama dnevnog reda glasali pojedini odbornici Skupštine grada, predstavlja informaciju od javnog značaja i da li postoji zakonska obaveza Skupštine grada da te informacije dostavi na zahtev novinara. U prilog odbijanja zahteva navodi se kako se sve obezbeđuje javnost rada skupštine kao i to da bi dostavljanje listinga glasanja negativno uticalo na nezavisnost odbornika i njihovu slobodu volje.
U odgovoru Poverenika, navodi se između ostalog, sledeće:
Listing kao dokument sa informacijama o elektronskom glasanju u Skupštini grada predstavlja informaciju od javnog značaja u smislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), u pogledu koje, prema čl.4. Zakona, postoji zakonska pretpostavka o postojanju opravdanog interesa javnosti da zna, sve dok organ vlasti koji postupa po zahtevu, ne dokaže suprotno. Iz toga proističe da Zakon dozvoljava organu vlasti da dokazuje da u konkretnoj situaciji postoji neki drugi takođe legitiman interes koji se suprotstavlja interesu javnosti da zna i da je taj interes pretežniji, uz obavezu da donese rešenje o odbijanju zahteva sa razlozima takve odluke.
Imajući u vidu razloge mogućeg ograničenja prava na slobodan pristup informacijama propisane članom 9., 13. i 14. Zakona, čije postojanje ne dovodi automatski do ograničenja prava bez prethodnog vaganja suprotstavljenih interesa u skladu sa članom 8. Zakona, Poverenik je mišljenja da bi bilo veoma teško dokazati da bi ostvarivanjem pristupa informacijama iz listinga glasanja na sednicama skupštine grada bio povređen neki od interesa koji se štite navedenim ograničenjima (nacionalna bezbednost, ekonomski interesi, sudska istraga, život, zdravlje, sigurnost, privatnost i dr.).
Imajući u vidu da se radi o nosiocima javnih funkcija, argumenti o mogućem uticaju na nezavisnost odbornika i njihovu slobodu volje, ne mogu biti razlog mogućeg ograničenja prava s pozivom na ugrožavanje privatnosti i drugih prava ličnosti, u smislu čl. 14. Zakona, obzirom da u konkretnoj situaciji ima mesta primeni izuzetaka propisanih u tački 2. ovog člana (ako se radi o ličnosti, pojavi ili događaju od interesa za javnost, a naročito ako se radi o nosiocu državne i političke funkcije i ako je informacija važna s obzirom na funkciju koju to lice vrši). Stoga činjenica da bi odbornik, zbog načina glasanja, mogao biti prozivan, ne može biti razlog uskraćivanja informacije o tome kako je glasao, jer vršenje bilo koje javne funkcije, odnosno obavljanje bilo kog javnog posla, podrazumeva i određenu odgovornost koja proističe iz delovanja u ime organa koga predstavlja, čime je i prag privatnosti značajno niži u odnosu na „obične" građane.
U prilog takvog stava da listinzi o glasanju odbornika na sednicama skupština grada treba da budu dostupni javnosti, jesu činjenice da se radi o informacijama koje su u vezi sa vršenjem javnih odnosno političkih funkcija, da su sednice skupštine opštine, odnosno grada, po Zakonu o lokalnoj samoupravi javne, osim izuzetnih situacija, da je nesporan interes građana da znaju kakve stavove njihovi izabrani predstavnici zauzimaju pri odlučivanju o pitanjima koja su od njihove životne važnosti.
Činjenice koje organ iznosi kao argument protiv dostavljanja listinga glasanja novinarima, da je obezbeđena javnost sednica na drugi način, takođe nisu Zakonom predviđene kao razlog mogućeg ograničenja prava na pristup informacijama. Primeni člana 10. Zakona po kome organ vlasti ne mora tražiocu omogućiti ostvarivanje prava na pristup informacijama ako su one već objavljene i dostupne u zemlji ili na internetu, bi bilo moguće samo u slučaju da su informacije iz listinga glasanja, i u vreme njihovog traženja, lako dostupne tražiocu, odnosno da se nalaze na internetu.
Br. 011-00-00540/2013-02 od 13.08.2013.
