Opština je od Poverenika za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti zatražila mišljenje o postupanju po zahtevu za pristup informacijama od javnog značaja u slučaju kada se zahtev odnosi na infomacije iz ugovora u vezi sa raspolaganjem poslovnim prostorom opštine budući da ugovori sadrže podatke o zakupcima, te da li je neophodno da se prethodno pribavlja njihova saglasnost za dostavljanje podataka tražiocima, kao i to da li se ugovori moraju fotokopirati obzirom da ih ima na desetine, odnosno na koji način treba postupiti da bi se ispoštovao Zakon o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja i Zakon o zaštiti podataka o ličnosti.
U vezi s tim, Poverenik je dostavio odgovor u kome je iznet načelan stav po ovom pitanju:
Nesporno je da informacije iz ugovora koje opština zaključuje sa zakupcima poslovnog prostora jesu informacije od javnog značaja, u mislu čl.2. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" br.120/04, 54/07, 104/09 i 36/10), u pogledu kojih postoji zakonska pretpostavka o opravdanom interesu javnosti da zna, prema čl.4.ovog zakona. Zakon doista daje mogućnost organu vlasti da ograniči ili uskrati pristup informacijama kada utvrdi i dokaže da postoji pretežniji legitimni interes iz čl.9. i 14. koji bi pristupom informacija bio povređen.
Budući da se konkretno radi o informacijama o raspolaganju poslovnim prostorom opštine tj. o raspolaganju javnim resursima za koje uvek postoji jak interes javnosti da zna, uključujući i imena lica sa kojima organi vlasti zaključuju pravne poslove, teško da bi organ vlasti mogao dokazivati suprotno, pod vidom zaštite prava na privatnost, obzirom da su ovakve situacije, odnosno događaji obuhvaćeni izuzetcima od prava na privatnost iz čl. 14. st.1.tač.2. Zakona i da lica koja posluju sa državom ne mogu imati očekivanja zaštite privatnosti u meri u kojoj to očekuju tzv. obični građani.
Imajući u vidu da ugovori o zakupu poslovnog prostora sadrže i druge podatke o ličnosti u pogledu kojih javnost ne treba da ima interes da zna i čija bi obrada bila prekomerna tj. nesrazmerna svrsi , to je kod postupanja po zahtevu za pristup, potrebno prethodno zaštititi i učiniti nedostupnim one podatke o ličnosti iz ugovora čijom opštom dostupnošću bi se moglo povrediti pravo na privatnost, kao npr. podaci o adresi stanovanja, JMBG, br. lične karte i sl. , a u skladu sa čl. 12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, o izdvajanju informacija. Zaštitu navedenih podataka nalaže primena načela srazmernosti, jednog od osnovnih načela za obradu podataka o ličnosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti ("Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- odluka US, 107/12), budući da stavljanje na uvid i/ili drugi način činjenja dostupnim informacija tj.podataka o ličnosti, predstavlja radnju obrade podataka u smislu čl.3. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Imajući u vidu napred navedeno, tj.mogućnost organa da na opisani način zaštiti one podatke o ličnosti čija obrada bi bila prekomerna i koja bi zadirala u privatnost, organ vlasti nije u obavezi da pribavlja saglasnost lica za obradu njegovih podataka pre dostavljanja kopije ugovora o zakupu tražiocu informacija.
Način ostvarivanja prava na pristup informacijama, po zakonu, opredeljuje tražilac informacije, pa obaveza organa u pogledu dostavljanja kopija ugovora zavisi od sadržine zahteva, tj. da li je zahtevan samo uvid u ugovore, kopije ugovora ili oboje. Pri tome, broj ugovora, tj. sam obim traženih informacija ne sme biti razlog uskraćivanja prava tražiocu, s pozivom npr. na zloupotrebu prava iz čl.13. Zakona, koja odredba se mora tumačiti krajnje restriktivno, tj. samo za situacije kada se prepoznaje očigledno nerazuman zadatak za organ tj. maltretiranje organa.
Broj : 011-00-00333/2013-03 od 15.05.2013.
