Javno preduzeće Republike Srbije (JP), povodom izvršenja rešenja Poverenika, zatražilo je dodatna objašnjenja za postupanje po nalogu da učini dostupnim informacije o iznosu plate i dnevnica za službeni put zaposlenog, ukazujući na koliziju Zakona o zaštiti podataka o ličnosti i Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. JP se poziva i na dobijeno Upozorenje Poverenika broj 164-00-00059/2013-07 od 3.07.2013. u vezi sa obradom podataka o ličnosti.
Poverenik je dostavio sledeći odgovor JP:
Tačno je da pravo na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i pravo na zaštitu privatnosti, odnosno pravo na zaštitu podataka o ličnosti kao deo prava na privatnost, mogu često biti u koliziji. U tom slučaju, kod postupanja po zahtevu za slobodan pristup informacijama od javnog značaja, primenjuje se tzv. test javnog interesa propisan članom 8. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja ("Sl.glasnik RS" 120/04, 54/07, 104/09 i 36/10).
Kod odmeravanja interesa između prava na slobodan pristup informacijama od javnog značaja i prava na privatnost, kada se radi o informacijama koje istovremeno predstavljaju i podatke o ličnosti, primenjuje se član 14. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, da bi se utvrdilo da li su za objavljivanje takvih podataka ispunjeni uslovi za primenu izuzetaka od prava na privatnost, koji su propisani tačkom 1.do 3 ovog člana.
Kada su u pitanju podaci o zaradama, bonusima i naknadama zaposlenih u organu javne vlasti, načelan stav Poverenika je da to jesu informacije koje treba da budu dostupne javnosti, polazeći od toga da se ostvaruju korišćenjem javnih resursa i/ili isplaćuju iz budžeta, te da u odnosu na sve informacije koje se odnose na raspolaganje javnim novcem, uvek postoji jak interes javnosti da zna. U konkretnom slučaju se, osim toga, radi o podacima za zaposlenog na rukovodećem mestu, što još smanjuje prag privatnosti u korist prava javnosti da zna.
To se ipak ne može reći za sve informacije sadržane u obračunskim listama zarada i naknada zaposlenih, npr. podaci ili informacije kao što su : broj bankovnog računa, minuli rad, odbici od zarade na osnovu alimentacije, kredita, članstva u udruženju i sl., adresni podaci zaposlenog, JMBG i sl. ,čijim objavljivanjem se može narušiti privatnost lica o čijim podacima je reč. Objavljivanje ovih podataka kao informacija od javnog značaja, predstavljalo bi prekomernu obradu podataka o ličnosti, suprotno jednom od osnovnih načela srazmernosti kod obrade podataka o ličnosti iz čl.8. Zakonom o zaštiti podataka o ličnosti (" Sl. glasnik RS" br.97/08 i 104/09-dr.zakon, 68/12- Odluka US, i 107/12). To proističe i iz Upozorenja Poverenika na koje se pozivate u svom aktu.
Iz tih razloga, u nalogu iz predmetnog rešenja Poverenika stoji klauzula da se pre dostavljanja traženih podataka u vezi zarada, bonusa i naknada i dr. podataka, prethodno zaštite napred navedeni podaci, u skladu sa čl.12. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja koji govori o izdvajanju informacija.
Podsećamo vas da su rešenja Poverenika, prema čl. 28. Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, obavezujuća i izvršna, te da postupanje po nalogu iz tog rešenja predstavlja zakonitu obradu podataka o ličnosti, kao i to da je nepostupanje po rešenju sankcionisano kao prekršaj kažnjiv po čl. 46.st.1.tač.14. navedenog zakona a moglo bi se govoriti čak i o elementima krivičnog dela iz čl.361. KZ."
Br. 07-00-01210/2-2013-03 od 30.7.2013.
