Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti primio je od Zavoda za zdravstvenu zaštitu studenata Novi Sad obaveštenje da je Zavod u svemu postupio po rešenju Poverenika koje mu se nalaže da prestane sa obradom i da izvrši brisanje podataka o ličnosti koje je bez pravnog osnova prikupio putem upitnika koje su studenti popunjavali u toku 2015 godine prilikom sistematskog pregleda.
Prethodno je Poverenik, povodom predstavke Gej lezbejskog info centra u kojoj je navedeno da Zavod nezakonito prikuplja podatke o seksualnoj orijentaciji, sproveo postupak nadzora nad sprovođenjem i izvršavanjem Zakona o zaštiti podataka o ličnosti.
Prilikom vršenja nadzora ovlašćenja lica Poverenika su utvrdila da zavod čuva 1780 primeraka upitnika, koji pored identifikacionih podataka sadrži i odgovore na pitanja o seksualnoj orijentaciji, kao i odgovore na niz drugih pitanja koje se odnose na psihofizičko odnosno zdravstveno stanje.
Reč je o podacima koji po Zakonu o zaštiti podataka o ličnosti spadaju u kategoriju tzv. naročito osetljivih podataka i koji se shodno tome mogu obrađivati samo na osnovu slobodnog, pismenog pristanka lica, uz uslov da je lice prethodno obavešteno o svrsi i svim drugim relevantnim pitanjima u vezi sa obradom. Samo izuzetno, ovi podaci se mogu obrađivati bez pristanka, kad je to zakonom izričito predviđeno.
S obzirom da ti uslovi nisu ispunjeni, radi se o nedozvoljenoj obradi podataka, pa je Poverenik naložio da se s njom prestane i preduzmu druge odgovarajuće mere.
Dobro je što je Zavod bez odlaganja postupio po nalogu Poverenika i što podatke iz upitnika nije stavio na raspolaganje drugim subjektima. Dobro je i što objašnjenje koje je Zavod dao za svoje postupke, da je svrha prikupljanja ovih podataka bio skrining depresije studentske populacije, govoriti u prilog nepostojanja loše namere, ali to ne može otkloniti pravnu manjkavost, odnosno činjenicu da je ona nedopuštena.
Poverenik ocenjuje da je ovaj slučaj samo jedan od mnoštva koji svakodnevno upozoravaju na zabrinjavajuće nizak nivo poznavanja standarda zaštite podataka o ličnosti, što je posledica potpunog odsustva strateškog osmišljenog pristupa zaštiti podataka o ličnosti. Generalno loše stanje u ovoj oblasti je neminovna posledica činjenice da takav pristup na globalnom, državnom nivou već godinama izostaje.
Kao gotovo groteskna ilustracija, baš u vezi sa tzv. naročito osetljivim podacima, može poslužiti Uredba o arhiviranju i posebnim merama zaštite takvih podataka. Uredbu je, shodno članu 16. Zakona o zaštiti podataka o ličnosti Vlada trebalo da donese najdocnije početkom maja 2009 godine, ali je ni do danas nije donela.
