POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

logo novi


POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA
I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI



logo novi

POVERENIK
ZA INFORMACIJE OD JAVNOG ZNAČAJA I ZAŠTITU PODATAKA O LIČNOSTI

Čitaj mi

Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti upoznao se sa sadržinom Nacrta zakona o izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja o kom se sprovodi javna rasprava i dostavio je Ministarstvu državne uprave i lokalne samouprave načelno mišljenje.

Poverenik će mišljenje na konkretne pojedinačne članove budućeg Nacrta zakona dostaviti ministarstvu naknadno, po dobijanju Nacrta na mišljenje u skladu sa članom 46. Poslovnika Vlade Republike Srbije.

Poverenik načelno pozdravlja nameru da se pristupi izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, načelna podrška Poverenika odnosi se samo na izmene i dopune koje bi vodile unapređenju prava, uklanjanju pravne nesigurnosti i prepreka uočenih u dosadašnjoj praksi što, nažalost, nije slučaj sa objavljenim tekstom Nacrta zakona.

Po oceni Poverenika za ostvarivanje proklamovanih ciljeva Izmena i dopuna zakona biće neophodno značajno izmeniti objavljeni Nacrt zakona.

Evidentno je da je Nacrt zakona dobrim delom zasnovan na dokumentu koji je sačinilo Ministarstvo pravde kao "Analizu dosadašnje primene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja s posebnim osvrtom na sledeće oblasti: privatizacija, javne nabavke, javni rashodi i donacije subjektima iz inostranstva."

Reč je o dokumentu koji je kompromitovan i načinom pripreme i sadržinom, s čim u vezi je Poverenik već ranije zatražio objašnjenja i od predsednice Vlade i od ministarke pravde, ali ih nije dobio.

"Analiza" je sačinjena ne samo bez ikakvih konsultacija sa Poverenikom, nego potpuno bez njegovog znanja, iako je Poverenik naveden kao „partnerska organizacija“. "Analizu" dodatno kompromituje njena sadržina, budući da se navedenim oblastima uopšte nije bavila, već se nažalost uglavnom bavila tendencioznom kritikom rada Poverenika, uz navođenje niza sasvim pogrešnih činjenica, predlažući izmene Zakona koje predstavljaju "originalne tvorevine" nepoznate našem pravnom poretku.

U osvrtu na proklamovane pojedinačne ciljeve Izmena i dopuna zakona, Poverenik ukazuje na sledeće:

1) Proširenje kruga "organa vlasti"

Nacrt zakona naizgled proširuje krug subjekata koji imaju obaveze u odnosu na prava javnosti uvodeći u taj krug npr. javne beležnike i javne izvršitelje. Međutim, u istom članu predviđa izuzimanje velikog broja važnih subjekata - preduzeća u državnom vlasništvu koja su u dosadašnjoj praksi s pravom predstavljala predmet velikog interesovanja javnosti.

2) Smanjenje broja zahteva za pristup informacijama

Za ostvarenje ovog cilja neophodno je, ne samo propisati zakonske obaveze proaktivnog objavljivanja informacija, nego i obezbediti da ih svi organi poštuju. A u vezi s tim, kao i u vezi sa izvršavanjem niza drugih zakonskih obaveza odavno je otvoreno pitanje (ne)odgovornosti, kom ni Nacrt zakona ne poklanja ni izbliza dovoljno pažnje.

3) Unapređenje tajnosti podataka i zaštite podataka o ličnosti

Radi terminološkog usklađivanja sa odredbama Zakona o tajnosti podataka, jesu potrebne odgovarajuće izmene Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja. Međutim, suštinsko unapređenje zaštite tajnih podataka postiže se sprovođenjem Zakona o tajnosti podataka, a ne izmenama i dopunama Zakona o slobodnom pristupu informacijama od javnog značaja, a iole ozbiljnija analiza primene Zakona o tajnosti podataka suočila bi nas sa krajnje zabrinjavajućim činjenicama s tim u vezi.

4) Unapređenje pravnog postupka

Ostvarivanje ovog cilja ponuđenim rešenjima je praktično nemoguće. Upravo obrnuto, Nacrt zakona podrazumeva uspostavljanje ozbiljnih, neprihvatljivih anomalija u upravnopravnom sistemu. A eventualno prihvatanje predloženih rešenja, osim što je oprečno osnovnim institutima upravnog prava, ima za nevešto prikriven cilj otežavanje i usporavanje ostvarivanja prava na pristup informacijama.

5) Izvršenje rešenja Poverenika

Iako je problem upravnog izvršenja odavno evidentan, a ministarstvo se obavezalo da će ga rešiti tako što će postupak upravnog izvršenja urediti na precizan i primenjiv način, rešenje koje je ponuđeno to očigledno nije. Šta više, lošije je od već postojećeg provereno lošeg.


Zbirni mesečni

statistički podaci

na dan 30.11.2024.
U PROCEDURI: 16.897
OBRAĐENO: 167.498

Opširnije...