Nema latinične verzije
Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности спровео је Пројекат израде модела Закона о заштити узбуњивача, који је заснован на финансијској подршци амбасада Велике Британије и Холандије.
Активности на пројекту обухватиле су следеће:
- Урађено истраживање јавног мњења на тему узбуњивача и заштите узбуњивача (IPSOS Strategic Marketing), презентација доступна на сајту
- Урађена анализа правног оквира у Србији у вези са узбуњивачима (Бојана Меденица), доступна на сајту
- Урађена упоредна анализа правног оквира у вези са узбуњивачима у 6 земаља (Пол Стивенсон), доступна на сајту
- Урађена анализа подстицајних мера за узбуњиваче (Том Дивајн) обезбедила USAID JRGA (Пројекат за реформу правосуђа и одговорну власт) као допринос пројекту
- одржано 5 пленарних састанака Радне групе
- Одржана планирана 4 округла стола (Краљево, Ниш, Нови Сад, Суботица)
- Одржано планираних 6 семинара за удружења грађана и медије (Зајечар, Крагујевац, Нови Пазар, Ужице, Врање, Београд)
За израду самог модела Закона Повереник је формирао Радну групу у саставу: Саша Јанковић, председник и чланови: Јелисавета Василић, проф. др Бранко Лубарда, др Горан Илић и Немања Ненадић. Радна група је привела свој посао крају. Нацрт модела Закона налази се пред вама.
Повереник и Радна група позивају све заинтерсоване субјекте да уколико желе својим сугестијама, примедбама, ставовима и мишљењима покушају да допринесу да модел Закона буде још квалитетнији.
Ова електронска јавна расправа почиње 4.априла 2013. године а окончава се 19. априла 2013. године.
Закон о узбуњивању и заштити узбуњивача
Глава I Опште одредбе
Члан 1.
Предмет закона
Овим законом се уређује узбуњивање, поступак узбуњивања, заштита од одмазде због узбуњивања, право узбуњивача на награду, обавезе органа и организација у вези са узбуњивањем и прописују санкције за повреде одредаба овог закона.
Члан 2.
Коришћење граматичког рода у Закону
Све речи у овом закону које су употребљене у једном граматичком роду односе се подједнако на особе оба пола.
Члан 3.
Дефиниције
У смислу овог закона:
1. Узбуњивање је обавештавање органа или организације, контролног органа или јавности о угрожавању јавног интереса, које учини узбуњивач, у складу са овим законом.
2. Узбуњивач је свако физичко лице које савесно упути обавештење о угрожавању јавног интереса, у складу са овим законом.
3. Повезано лице је лице које помаже у узбуњивању и било које друго лице које учини вероватним да трпи одмазду због своје повезаности са узбуњивачем.
4. Угрожавање јавног интереса је тешка или нарочито упорна повреда прописа или начела добре управе, или непосредна опасност од такве повреде, која је изазвала, изазива или прети да изазове опасност по живот, здравље и безбедност људи и опстанак биљног и животињског света, кршење права грађана или штету већих размера, као и радња која има за циљ да се за такву повреду не сазна.
5. Обавештење о угрожавању јавног интереса је пријављивање органу и организацији, односно контролном органу или обелодањивање јавности да је угрожен јавни интерес.
6. Орган и организација је орган Републике Србије, територијалне аутономије или локалне самоуправе, ималац јавних овлашћења, правно лице и предузетник код кога долази до угрожавања јавног интереса.
7. Контролни орган је орган републичке, покрајинске или локалне власти или организација са јавним овлашћењима надлежна да врши надзор над спровођењем закона.
8. Јавност је средство јавног обавештавања, удружење грађана, јавни скуп или већи број одређених или одредивих лица којима је обавештење непосредно упућено.
9. Одмазда је свака правна или фактичка радња или мера која се предузима на знатну штету права и на закону заснованих интереса (алтернатива: интереса који нису противзаконити) узбуњивача или повезаног лица након сазнања о узбуњивању, односно другог лица које ужива заштиту на основу овог закона, за коју се не може доказати да би била предузета и да није било узбуњивања.
Глава II
Општa правилa за обавештавање о угрожавању јавног интереса и узбуњивању
Члан 4.
Шта се сматра угрожавањем јавног интереса
Угрожавање јавног интереса је увек:
1. извршење кривичног дела које се гони по службеној дужности за које је запрећена казна већа од 5 година.
2. извршење привредног преступа и прекршаја за које се може изрећи максимална казна у складу са прописима који уређују прекршајни поступак, односно поступак за привредне преступе.
3. друга незаконита радња која ствара штету за јавну имовину у вредности већој од 1.500.000 динара
4. Прикривање или уништавање доказа о делу или радњи из тачке 1. до 3. и свака друга радња која има за циљ да се за такво угрожавање не сазна.
Члан 5.
Савесност као услов узбуњивања
Савесно је обавештавање о угрожавању јавног интереса када:
1. обавештење садржи податке, односно доказе који би код сваке особе са сличним образовањем и знањима побудили уверење да је угрожен јавни интерес;
2. давалац обавештења проверио је, у границама својих могућности, истинитост, потпуност и ажурност података, односно доказа о угрожавању јавног интереса;
3. обавештење је дато непосредно по сазнању или непосредно након извршене провере података, односно доказа;
4. давалац обавештења или повезано лице није тражио корист за себе или другога како не би извршио обавештавање;
5. давалац обавештења или повезано лице није стављао у изглед да ће извршити обавештавање ако орган и организација не учине нешто у њихову или туђу корист или штету, изузев тражења да се отклони угрожавање јавног интереса;
6. садржина обавештења, по знању даваоца обавештења, није позната примаоцу;
7. давалац обавештења није објавио податке о личности који нису од значаја за отклањање угрожавања јавног интереса.
Члан 6.
Начин обавештавања о угрожавању јавног интереса
Обавештење о угрожавању јавног интереса даје се на начин који јасно изражава намеру да се изврши узбуњивање.
Обавештење о угрожавању јавног интереса се упућује органу, служби или одговорном појединцу и то: писмено, усмено на записник, усмено на скуповима чији се ток бележи, објављивањем на интернету, достављањем средствима јавног обавештавања ради објављивања или непосредним обраћањем већем броју људи на јавном месту.
Обавештење је извршено моментом упућивања обавештења, без обзира на то када су се примаоци упознали са његовим садржајем.
Члан 7.
Садржај обавештења
Обавештење о угрожавању јавног интереса мора да садржи опис радње или стања којим је угрожен јавни интерес, чињенице и околности из којих произилази разумно уверење да је угрожен јавни интерес и потпис и личне податке подносиоца обавештења, а може да садржи, ако је подносиоцу обавештења то познато, и орган, организацију или појединца који угрожавају јавни интерес, време угрожавања, и све друге значајне чињенице и околности.
Члан 8.
Тражење информација
Не сматра се обавештавањем о угрожавању јавног интереса упућивање питања о томе да ли нека радња представља угрожавање јавног интереса, да ли је нека радња предузета, да ли ју је предузело или пропустило да је предузме одређено лице, тражење савета, тражење информација, захтев или молба да орган и организација поступе на одређени начин.
Изузетно, лице које учини радњу из ст. 1. овог члана ужива заштиту као узбуњивач:
1. ако учини вероватним да је према њему предузета одмазда због упита, тражења или молбе, при чему се одмаздом не сматра сама чињеница да на упит, тражење или молбу није одговорено или да је одговорено на незадовољавајући начин и;
2. ако својим поступањем није повредило закон изношењем података о личности, лажним пријављивањем или на други начин и;
3. ако није злоупотребило своје право тражећи информације које су му познате; тражећи предузимање радње која очигледно није могућа или допуштена; износећи непроверене тврдње као несумњиво тачне или коришћењем упита, захтева или молбе да би изнудило неко друго поступање у своју корист.
Члан 9.
Предузимање службених радњи
Не сматра се обавештавањем о угрожавању јавног интереса предузимање мера, покретање поступака и обавештавање јавности од стране службеног лица или руководиоца органа о незаконитостима и неправилностима чије сузбијање је у опису радног места службеног лица, односно за које руководилац одговара или је надлежан.
Изузетно, лице из става 1. овог члана ужива заштиту као узбуњивач ако учини вероватним да је због вршења дужности претрпело одмазду.
Члан 10.
Узбуњивање са заштићеним подацима
У случају да саопштење о угрожавању јавног интереса садржи податак који је заштићен законом којим се уређује тајност података, законом којим се уређује заштита података о личности или другим законом, не сме се јавности саопштити такав податак ако се циљ саопштавања може постићи и без њега или ако се објављивањем таквог податка наноси већа штета од штете на коју се саопштењем указује.
Не сме се саопштити јавности тајни податак који носи највиши степен тајности у складу са законом којим се уређује тајност података или представља посебно осетљив лични податак у складу са законом којим се уређује заштита података о личности.
Глава III
Поступак обавештавања о угрожавању јавног интереса
Члан 11.
Видови обавештавања
Обавештавање о угрожавању јавног интереса је унутрашње (органу и организацији) и спољашње (контролном органу и јавности).
Прво се врши унутрашње обавештавање, па онда спољашње.
Унутрашње је обавештавање органа, односно организације код које је дошло до угрожавања јавног интереса.
Спољашње је обавештавање контролног органа и јавности.
Члан 12.
Унутрашње обавештавање
Унутрашње обавештавање се врши на начин уређен општим актом органа и организације.
Ако руководилац органа и организације није донео општи акт о обавештавању, или поступак унутрашњег обавештавања није познат, или подносилац обавештења има разлога да сумња да службена лица којима се према интерном акту подноси обавештење о узбуњивању учествују у угрожавању јавног интереса, обавештење се може поднети непосредно руководиоцу органа, односно организације.
Сматраће се да поступак унутрашњег обавештавања није познат ако у просторијама и на интернет страници органа и организације није на јасан и приметан начин истакнуто обавештење о надлежној служби, телу или лицу за пријем и разматрање обавештења о угрожавању јавног интереса.
Члан 13.
Спољашње обавештавање
Спољашње обавештавање контролном органу се врши:
1. За време трајања поступка по унутрашњем обавештавању, када се он не води у разумном року.
2. По окончаном поступку по унутрашњем обавештавању, када давалац обавештења сматра да је тај поступак био неправилан.
3. када давалац обавештења има разумно уверење да су службена лица којима се према унутрашњем општем акту подноси обавештење и руководилац органа и организације умешани у угрожавање јавног интереса,
4. када је законом предвиђена обавеза подношења обавештења о угрожавању јавног интереса непосредно контролном органу.
5. Спољашње обавештавање јавности се врши:
6. За време трајања поступка по спољашњем обавештавању контролном органу, када се он не води у разумном року.
7. По окончаном поступку по спољашњем обавештавању контролном органу, када давалац обавештења сматра да је тај поступак био неправилан.
8. у случају непосредне претње животу, здрављу и безбедности људи и опстанку биљног и животињског света које се може спречити само спољашњим обавештавањем јавности,
9. када се обавештавање врши објављивањем информација за које је прописана обавеза објављивања која није испуњена.
Члан 14.
Учешће у истраживању или анкети
Обавештавање о угрожавању јавног интереса које се даје у анонимном истраживању, анкети или у другом поверљивом обраћању не сматра се узбуњивањем.
Давалац обавештења из ст. 1. овог члана чији је идентитет откривен ужива заштиту од одмазде у складу са овим законом.
Право на зашиту од одмазде из претходног става овог члана не искључује право на накнаду штете због нарушавања поверљивости.
Члан 15.
Обавезе органа и организације
Сваки орган и организација дужан је донесе општи акт о обавештавању о угрожавању јавног интереса.
Општи акт мора да садржи одређење службеног лица или службених лица који су задужени за пријем и разматрање обавештења о угрожавању јавног интереса.
Орган и организација дужан је да на пригодан начин, укључујући и на својој интернет презентацији, учини доступним општи акт из става 1. овог члана свим запосленим и другим лицима која долазе у контакт са органом и организацијом.
Орган и организација је обавезан да у року од 15 дана а у хитним случајевима без одлагања, обавести узбуњивача о мерама које је предузео или предузима поводом узбуњивања.
Орган и организација је обавезан да обавести узбуњивача и о исходу спровођења мера по њиховом окончању, а најкасније шест месеци од дана подношења обавештења.
Мере које се предузимају морају отклонити угрожавање јавног интереса ако га има и спречити ново или поновљено угрожавање.
Орган и организација не сме спроводити радње у циљу откривања идентитета даваоца обавештења о угрожавању јавног интереса, осим када се утврди да је обавештење било очигледно неистинито.
Члан 16.
Обавезе контролног органа
Контролни орган који је примио обавештење о угрожавању јавног интереса дужан је да поступи по обавештењу у року од 30 дана, а у хитним случајевима без одлагања, и да о томе обавести подносиоца обавештења.
Ако орган коме је упућено обавештење није надлежан за проверу изнетих навода, проследиће обавештење надлежном органу у року од 7 дана и о томе обавестити подносиоца.
Хитни су случајеви у којима је поднето обавештење о непосредној опасности по живот и здравље људи и опстанак биљног и животињског света.
Надлежни орган је обавезан да по пријему обавештења, или када му оно постане познато из средстава јавног обавештавања, у складу са својим овлашћењима:
1. утврди истинитост навода о угрожавању јавног интереса на коју је узбуњивач указао и на које пази по службеној дужности;
2. да предузме мере на спречавању угрожавања;
3. да утврди ко је одговоран за угрожавање, ако га има;
4. да покрене одговарајући поступак против одговорног лица;
5. да, ако томе има места, покрене поступак за накнаду штете која је настала услед угрожавања јавног интереса;
Орган који је примио анонимно обавештење о угрожавању јавног интереса обавезан је да провери наводе изнете у обавештењу ако је угрожавање јавног интереса поткрепљено проверљивим подацима, односно доказима.
Орган који је примио обавештење о угрожавању јавног интереса од лица које је захтевало да његов идентитет не буде саопштен ван органа којем се обратило, а тај орган није надлежан за поступање по обавештењу, не сме без пристанка подносиоца да обавештење проследи надлежном органу сем ако се обавештење односи на угрожавање живота или здравља људи и опстанка биљног и животињског света или извршење кривичног дела за које је запрећена казна од пет или више година затвора.
Глава IV
Заштита и накнада штете
Члан 17.
Опште правило о заштити и накнади штете
Ко претрпи одмазду има право на прекид штетних радњи, отклањање штетних последица одмазде и накнаду штете.
Уместо права на отклањање последица одмазде (повраћај у пређашње стање), узбуњивач односно повезано лице има право да му суд одреди правичну новчану накнаду од лица које је починило одмазду.
Одмаздом се увек сматра одлука органа и организације, неповољна по узбуњивача или повезано лице, код које се чин узбуњивања наводи као разлог за доношење одлуке.
Члан 18.
Терет доказивања
Када је обавештење о угрожавању јавног интереса поднето у складу са овим законом, а радња или мера штетна по права и на закону засноване интересе подносиоца обавештења буде предузета после подношења обавештења, на органу и организацији је терет доказивања да радња или мера не представља одмазду или да подносилац обавештења није поступао савесно.
Члан 19.
Ограничења у заштити
Не сматра се узбуњивањем коришћење правних лекова.
Узбуњивач – пословни сарадник органа и организације, према коме се врши одмазда у виду неоправданог раскида пословне сарадње или неоправданог одбијања понуде да се пословна сарадња настави, ужива привремену заштиту на основу овог закона само ако одмазду врши орган власти.
Узбуњивач не ужива привремену заштиту од одмазде у виду неоправданог одбијања да се са њим заснује радни однос или пословна сарадња или да му се пружи одређена услуга, осим ако је орган и организација обавезан да ту услугу пружи.
Неизбор на функцију или положај не сматра се одмаздом.
Члан 20.
Одмазда од стране трећих лица
Када правну или фактичку радњу на штету узбуњивача или повезаног лица, односно другог лица које ужива заштиту на основу овог закона не врши непосредно орган или организација, већ трећа лица, та радња ће се сматрати одмаздом ако узбуњивач, повезано лице или друго лице докаже везу између органа, односно организације и трећих лица.
Глава V
Поступак заштите узбуњивача
Члан 21.
Заштита
Лице које сматра да трпи одмазду има право на заштиту пред судом, односно другим органом надлежним да одлучује о законитости акта, мере или радње на његову штету.
Заштита се остварује подношењем тужбе суду због одмазде или другог правног средства другом органу надлежном за одлучивање о законитости акта, мере или радње за коју се тврди да је одмазда за узбуњивање.
За суђење по тужби због одмазде надлежан је основни суд према месту вршења одмазде, ако на основу другог закона није надлежан други орган.
Ако је тужба због одмазде поднета против суда, надлежан је непосредно виши суд.
Рок за подношење тужбе због одмазде је 15 дана од дана сазнања за радњу или меру предузету на штету подносиоца тужбе, односно годину дана од дана предузимања или доношења радње или мере.
Члан 22.
Привремена заштита
Лице које је поднело захтев за заштиту, има право да, до доношења одлуке суда, односно другог органа надлежног за одлучивање о тужби за одмазду, тражи и привремену заштиту.
Привремену заштиту пружа суд надлежан за мериторну заштиту.
Привремену заштиту суд пружа доношењем привремених мера.
АЛТЕРНАТИВА:
Привремену заштиту пружа Заштитник грађана.
Члан 23.
Подношење захтева за привремену заштиту
Поступак привремене заштите почиње подошењем захтева надлежном органу.
Захтев се подноси у писаној форми или усмено на записник и на њега се не плаћа такса.
Захтев се подноси најкасније у року од 15 дана од дана подношења тужбе због одмазде.
Уколико су штетне последице настале доношењем акта на штету узбуњивача и непрекидно трају у време подношења захтева, захтев се може поднети последице трају, а најкасније 6 месеци од дана доношења акта.
У захтеву се наводе подаци о узбуњивању и подаци о одмазди.
Уз захтев се подносе докази за наводе из захтева, као и докази о покретању поступка мериторне заштите.
Уз захтев се подносе и докази о испуњености других услова за пружање заштите који су прописани овим законом.
Члан 24.
Претходно испитивање захтева за привремену заштиту
Заштитник грађана утврђује да ли је захтев благовремен, уредан и да ли садржи доказе за наводе из захтева.
Ако је захтев неблаговремен, Заштитник грађана обуставиће поступак и о томе обавестити подносиоца.
Ако је захтев неуредан или не садржи доказе за наводе из захтева, Заштитник грађана ће писаним обавештењем позвати подносиоца да у року од 8 дана захтев уреди, односно приложи потребне докезе, под претњом обуставе поступка.
Ако подносилац захтева не уреди, односно допуни захтев или не приложи потребне доказе у накнадно остављеном року, Заштитник грађана ће обуставити поступак.
Члан 25.
Покретање поступка привремене заштите
Кад прими правовремен, уредан, потпун захтев поткрепљен доказима или подацима, Заштитник грађана ће покренути поступак у коме утврђује:
1. Да ли је подносилац захтева учинио обавештење о угрожавању јавног интереса, односно, да ли је такво обавештење учинило са њим повезано лице, или друго лице због чијег узбуњивања трпи одмазду
2. Да ли је обавештење о угрожавању јавног интереса поднето у складу са одредбама овог закона
3. Да ли постоји акт, радња или мера којом се погрошава радноправни положај или на други начин чини штета правима и на закону заснованим интересима узбуњивача
4. Да ли је акт, радња или мера из ст. 1. т. 3. овог члана предузета након извршеног узбуњивања и да ли постоји разумно уверење да је у питању одмазда
5. Да ли је подносилац захтева покренуо поступак заштите
6. Да ли су испуњени посебни услови из овог закона за пружање привремене заштите прописани за поједине видове узбуњивања.
Члан 26.
Овлашћења Заштитника грађана и обавезе органа
Орган и организација дужан је да одговори на све захтеве Заштитника грађана, као и да му без одлагања стави на увид или у року који одреди Заштитник грађана достави све тражене документе и обавештења.
Заштитник грађана овлашћен је да затражи усмене или писане изјаве од свих функционера, запослених и других лица које затекне у просторијама органа и организације као и код свих других лица која врше одмазду.
Заштитник грађана може, у нарочито оправданим случајевима, да органу и организацији не открије идентитет подносиоца захтева.
У вођењу поступка по захтеву, Заштитник грађана по потреби сарађује са другим органима јавне власти и организацијама којима су поверена јавна овлашћења.
Органи власти и организације којима су поверена јавна овлашћења обавезни су да Заштитнику грађана на захтев дају мишљење о томе да ли је заиста реч о обавештавању о угрожавању јавног интереса у року од 15 дана и да на други начин сарађују са Заштитником грађана у поступку по захтеву за привремену заштиту узбуњивача.
Члан 27.
Престанак одмазде након подношења захтева за привремену заштиту
Ако орган и организација или друго лице које врши одмазду отклони штетне последице или претњу штетним последицама по узбуњивача у току трајања поступка пред Заштитником грађана, Заштитник грађана ће о томе обавестити подносиоца притужбе и оставити му рок од 15 дана да се изјасни да ли је таквим поступком задовољан.
По пријему изјашњења, односно истеку рока од 15 дана Заштитник грађана ће одлучити да ли ће поступак да обустави или ће га наставити.
Члан 28.
Одлука Заштитника грађана о захтеву за привремену заштиту
Заштитник грађана одлучиће о основаности захтева за привремену заштиту у року од 30 дана од дана достављања уредног захтева.
Заштитник грађана може да утврди да је захтев основан или да подносиоца захтева обавести да захтев одбија.
Заштитник грађана образлаже своју одлуку о основаности захтева.
На одлуку Заштитника грађана о захтеву за привремену заштиту није дозвољена жалба нити се против ње може водити судски спор.
Члан 29.
Садржај привремене заштите
Када Заштитник грађана утврди да је захтев за привремену заштиту основан, својом одлуком одређује акте, радње и мере органа и организације за које постоји разумно уверење да представљају одмазду због узбуњивања и одлаже њихово извршење.
Акти, мере и радње чије извршење Заштитник грађана може својом одлуком одложити посебно су:
1. измена акта о систематизацији радних места којим се укида радно место или се мењају опис и услови радног места;
2. прекид радног односа и друге дисциплинске мере;
3. раскид уговора о делу или уговора о пословној сарадњи;
4. премештај у друго место рада, промена радног места, радни задаци који нису изричито прописани актом о систематизацији радних места или које запослени уобичајено није обављао;
5. забрана приступа одређеним подацима неопходним за обављање радних дужности;
6. ускраћивање средства рада које је претходно коришћено;
7. увођење нових процедура на радном месту подносиоца захтева;
8. спречавање напредовања и стручног усавршавања;
9. други акти, радње и мере које се непосредно односе на узбуњивача и повезано лице.
Заштитник грађана може наложити органу и организацији у коме се спроводи одмазда да предузме одређене радње на које је овлашћен, ради спречавања одмазде коју врше запослени или друга лица на чије поступање може да има утицај.
Заштитник грађана може својом одлуком наложити органу и организацији код кога се спроводи одмазда да предузме радње у корист узбуњивача и повезаног лица.
Заштитник грађана одлуку о захтеву за привремену заштиту доставља подносиоцу захтева, органу и организацији код кога је дошло до одмазде и органу код кога се води поступак заштите.
Орган који води поступак мериторне заштите није везан одлуком Заштитника грађана по захтеву за привремену заштиту.
Члан 30.
Накнада штете због привремене заштите
Орган и организација немају право накнаде штете од Републике Србије у случају да суд, односно други орган који одлучује о тужби због одмазде донесе коначну одлуку којом се потврђује законитост акта, радње или мере, а Заштитник грађана је у међувремену пружио привремену заштиту.
Члан 31.
Сходна примена прописа
Ако то овим законом није другачије прописано, у поступку по захтеву за привремену заштиту узбуњивача сходно се примењују одредбе Закона о Заштитнику грађана.
Глава VI
Награда
Члан 32.
Право на награду узбуњивача
Орган и организација може наградити узбуњивача захваљујући којем је отклоњено угрожавање јавног интереса, у складу са својим општим актима и пословном политиком.
Узбуњивач, чије је обавештење довело до прибављања јавних прихода или прихода правног лица и предузетника, а тај приход би изостао да није било узбуњивања има право на новчану награду од лица које је остварило приход.
Узбуњивач право да потражује награду стиче од момента прибављања прихода из ст. 1. овог члана и доношења коначне одлуке у поступку мериторне заштите, уколико се такав поступак води.
Награда за узбуњивача се одређује у односу на висину прибављених прихода умањених за нове и непосредне трошкове и према доприносу узбуњивача.
Награда не може бити мања од 1% нити већа од 10% од прибављеног прихода.
Члан 33.
Поступак за остваривање награде због прибављених прихода
Право на награду из чл. 32. остварује се подношењем захтева правном лицу или предузетнику који је остварио приход, односно Влади Србије, Влади АП Војводине, градском или општинском већу, уколико је приход остварен за одговарајући буџет или за јавна предузећа, установе и друге организације чији је оснивач Република Србија, територијална аутономија односно локална самоуправа.
О захтеву из ст. 1. овог члана доноси се решење, применом закона којим се уређује општи управни поступак.
Решењем из ст. 2 овог члана одређује се рок за исплату награде који не може бити дужи од годину дана.
Одлука о захтеву из ст. 2. овог члана је коначна у управном поступку и против ње се може покренути управни спор.
Глава VII
КАЗНЕНЕ ОДРЕДБЕ
Кривична дела
Члан 34.
Нарушавање права узбуњивача и других лица
Ко предузме акт одмазде, уколико нису остварена обележја другог тежег кривичног дела,
казниће се затвором до годину дана.
Ако је акт одмазде довео до тешких последица за оштећеног,
Учинилац ће се казнити затвором до три године.
Члан 35.
Неизвршење одлуке у поступку привремене заштите
Ко не изврши одлуку Заштитника грађана којом се пружа привремена заштита узбуњивачу,
казниће се затвором од три месеца до три године и новчаном казном.
Ако лице из ст.1. овог члана изврши одлуку, може се ослободити од казне.
Члан 36.
Неовлашћено откривање идентитета узбуњивача
Службено или одговорно лице које неовлашћено открије идентитет даваоца обавештења о угрожавању јавног интереса или ко неовлашћено спроводи радње у циљу откривања идентитета даваоца обавештења о угрожавању јавног интереса,
казниће се новчаном казном или затвором до шест месеци.
Члан 37.
Лажно узбуњивање
Ко да обавештење о наводном угрожавању јавног интереса за које зна да није истинито, уколико нису остварена обележја другог тежег кривичног дела,
казниће се затвором до годину дана.
Прекршаји
Члан 38.
Новчаном казном од 50.000 до 500.000 динара казниће се за прекршај орган и организација који је правно лице:
1. ако не донесе општи акт о обавештавању о угрожавању јавног интереса, односно ако не учини доступним општи акт у складу са овим законом (члан 15.)
2. ако у прописаном року не обавести узбуњивача о предузетим мерама и о исходу спровођења мера (члан 15.)
3. ако у прописаном року не достави тражене документе и обавештења Заштитнику грађана (члан 26)
За прекршај из ст. 1. овог члана казниће се новчаном казном од 10.000 до 100.000 динара службено лице у органу или одговорно лице у правном лицу.
За прекршај из ст. 1. овог члана казниће се новчаном казном од 30.000 до 300.000 динара предузетник.
Новчаном казном од 15.000 до 150.000 динара казниће се за прекршај службено, односно одговорно лице у контролном органу:
1. ако у прописаном року не поступи по обавештењу о угрожавању јавног интереса, односно, ако у прописаном року не проследи обавештење надлежном органу (члан 16)
Глава VIII
Прелазне и завршне одредбе
Члан 39.
Рок за доношење општег акта
Орган и организација обавезан је да донесе општи акт из члана 15. у року од шест месеци од ступања на снагу овог закона.
Члан 40.
Измена других прописа
Ступањем на снагу овог закона престају да важе чл. 38. ст. 4. до 8. Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја (Службени гласник Републике Србије 120/2004, 54/2007, 104/2009 и 36/2010),
Лица која су на основу одредби из ст. 1. овог члана остварила право на заштиту и право на накнаду штете, та права уживају и након ступања на снагу овог закона.
Члан 41.
Ступање на снагу
Овај закон ступа на снагу осмог дана од дана објављивања у „Службеном гласнику Републике Србије", а примењује се од ............
Овде можете преузети документ
Mодел закона.doc
