Извор: Блиц
Безбедносно-информативна агенција, министарства за капиталне инвестиције и унутрашње послове, београдско Окружно тужилаштво и јавна предузећа као што су „Јат ервејз“ и Аеродром „Никола Тесла“ у врху су листе институција које током прошле године криле податке од јавности.
Колико је држава заинтересована да отвори своје архиве грађанима говори и податак да Влада Србије ниједном није наредила надлежним органима да доставе тражене информације иако је на то била обавезна, тврди за „Блиц“ повереник за информације Родољуб Шабић. Он за наш лист најављује да ће у наредних десет дана Скупштини Србије предати свој извештај о спровођењу Закона о доступности информација од јавног значаја у коме ће се наћи и ови подаци.
Странке које ових дана крију донаторе и праве трошкове предизборних кампања очигледно нису једине које не желе да сарађују. Грађани Србије су прошле године остали ускраћени за многе интересантне информације. Иако се о томе много причало, БИА је одбила да да податке о броју прислушкиваних у 2005. години. Јавност није видела ни документе о тендеру и уговору о куповини половних, популарних „шарених“ возова из Шведске. Грађани није добила ни податке колике су плате директора и председника управних одбора у јавним предузећима, као ни у којим предузећима су посланици из претходног сазива били чланови и колико су за то били плаћени.
Оно што забрињава јесте управо однос Владе као институције која једина може да натера државне органе да дају тражене информације. Шабић наводи да из Владе ниједном није позитивно одговорено на десетине захтева за одређеним информацијама.
- Следећа Влада би морала имати далеко активнији однос према доступности информација јер је то, у друштву суоченом са корупцијом шокантних димензија, ефикасан антикорупцијски механизам - каже Шабић.
Да све не буде црно, када је реч о односу Владе према јавности, побринула су се министарства науке и екологије, финансија и здравља. Ова три ресора Владе оцењена су као најотворенија према јавности, односно да су „највише напредовали када је реч у доступности информација“.
Н. М. Ј.
Веља Илић по старом
Извештаје о отворености институција према јавности ове године доставио је 621 државни орган, што је два пута више него прошле године. Од шест највиших државних институција, извештај није доставило Републичко јавно тужилаштво. Министарство за капиталне инвестиције ни ове, као ни прошле године није доставило извештај у законском року, а за примером Велимира Илића повела се и свака друга општина у Србији. Извештаје је доставила 91 локална самоуправа.
