Извор: "Блиц"
У последње време били смо сведоци више акција наших безбедносних структура у борби против корупције и организованог криминала. МУП, БИА, ВБА и тужилаштва, организовали су и спровели и неке акције које, с обзиром на број потенцијалних извршиоца кривичних дела и вероватно штету коју су они нанели држави и друштву, оправдавају епитет спектакуларних. Огромна већина грађана, логично, јер је судбински заинтересована за сваки озбиљан резултат у овој борби против корупције и организованог криминала, поздравља ове активности. И зато је и логично и добро што су поменуте акције и медијски снажно пропраћене.
Ипак, нешто с тим у вези мора да се преиспита. То је начин на који се јавности неретко преносе овакве информације. Није спорно, да подаци о обиму акција, подаци о обиму криминалних активности, о броју лишених слободе и сл. треба да буду доступни јавности, јер то афирмише антикорупцијске напоре и може допринети порасту пољуљаног поверења грађана у институције. Али за то, бар у већини случајева, није неопходно па чак ни потребно да се у медијима објављује маса личних података људи лишених слободе или осумњичених. Објављују се фотографије, имена и презимена, професије, радна места, па и адресе. При томе се заборавља да због тога људи који су евентуално грешком били предмет акције или за које се накнадно утврди да постојећа сумња ипак није била основана, могу да сносе тешке, трајне и практично неотклоњиве последице. И они и њихове породице.
Ми смо земља која има за циљ да изгради демократски систем, да буде правна држава. Имамо Кривични закон који каже да је свако невин док се правоснажном одлуком не утврди да је крив. Имамо и Закон о заштити података о личности по коме је јавно објављивање података неког лица у начелу допуштено само кад је то предвиђено законом, само у сврху предвиђену законом и само у мери која је неопходна да би се та сврха остварила. За остварење наведеног циља није довољно само имати законе, неопходно је поштовати их.
