Извор: "Блиц"
Велики значај Закона о заштити података о личности
Обрада, коришћење и прикупљање података о личности убудуће ће да буду могући искључиво уз сагласност грађана
Више десетина јавних предузећа крши Закон о заштити података о личности. Док челници ускраћују податке о висини својих месечних плата, истовремено имају нелегално закључене уговоре са кредитним бироима банака, којима достављају податке о неизвршеним обавезама клијената, о неплаћању воде, струје. Ово је само један од примера кршења Закона о заштити података личности са којима се сусрео Родољуб Шабић, повереник за информације од јавног интереса и заштите података о личности.
Краде ли неко ваш идентитет? Злоупотребљавају ли се подаци из ваших медицинских картона? Ко све располаже информацијама о томе где живите, на којој адреси, каквог сте социјалног и породичног статуса, које су ваше склоности или политичко опредељење, плаћате ли редовно комуналне услуге.? На стотине хиљада збирки података постоји о грађанима. До доношења закона није била уређена област о томе ко их формира и под којим условима чува и обрађује.
У Србији деценијама не постоји надзор над прикупљањем података о личности. Тек га треба успоставити. Закон о заштити података о личности требало би да уведе контролу у овој области, а тај посао, према закону, поверен је поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности Родољубу Шабићу.
Он упозорава да има озбиљних индиција о масовним злоупотребама и саветује:
- Уколико сумњате да било ко копа по ма којим подацима о вама, од библиотеке, до медицинског картона, пензијског фонда, без вашег овлашћења или писаног трага да се то ради по закону, односно заснованом налогу државе, ако сумњате да се формира збирка података о вама без вашег одобрења, жалите се Поверенику - инсистира Шабић.
Он напомиње да су грађани суочени са разним повредама приватности, почевши од "тривијалних", као што су узнемиравање директним маркетингом, економским или политичким, па до случајева који указују на могућност много опаснијих повреда приватности, попут послуге или крађе туђег идентитета, а да, с друге стране, нису упознати са својим правима.
Он сведочи да има изузетно робусних повреда. Изношење без контроле великог броја здравствених картона из медицинске установе, достављање личних картона свих судија Трговинског суда из Београда на адресе медија, објављивање од Агенције за приватизацију десетине хиљада матичних бројева на интернету.
Злоупотребе најчешће врше они који су запослени у институцијама које имају право на формирање базе података, али не и за њено незаконско коришћење.
Шабић упозорава грађане да је важно да разумеју да су подаци о личности њихова највећа вредност и право и позвао их да "пажљиво дају своје податке на различитим анкетним листићима". Повереник подсећа да се крађа идентитета у светским размерама већ годинама налази у врху листе безбедносних ризика.
Шта су права грађана, тешко је разумљиво за лаике из сложеног материјала сроченог у закон. Ради лакшег сналажења у мору законских аката, а како би открили која су права грађана на заштити података, канцеларија повереника за заштиту информација од јавног интереса и података о личности објавила је водич кроз тај закон.Тамо је јасно објашњено да грађани треба да знају да нови закон уводи принцип по коме је обрада, коришћење, прикупљање, чување, стављање на увид података о личности могућа искључиво или уз сагласност грађана или на основу изричите законске одредбе. Право је грађана да буду обавештени о томе да ли и ко обрађује податке о њима, где и како те податке чува. Имају право да знају садржину тих података, да траже исправку нетачних и некоректних, да траже брисање оних који су прикупљени незаконито.
Грађани се брзо и лако могу информисати о својим правима у водичу који се бесплатно дистрибуира корисницима, а текст је објављен на веб-сајту повереника www.poverenik.org.rs, у рубрици документи, под насловом "Водичи".
Антрфиле : Злоупотребе
- преузимање лажног идентитета
- подизање кредита на туђе име
- лечење на туђе име
- комуницирање у туђе име
- коришћење туђег статуса у ма ком смислу
- уцене на основу поверљивих информација
Шта Закон предвиђа:
1. Обрада, коришћење, прикупљање, чување, стављање на увид података о личности могуће је искључиво уз сагласност грађана или на основу изричите законске одредбе 2. Ко, како и из којих разлога може да располаже подацима о грађанима 3. Право грађана да буду обавештени о томе да ли и ко обрађује податке о њима, где их и како чува 4. Право грађана да знају садржину тих података, да траже исправку нетачних и некоректних, да траже брисање оних који су прикупљени незаконито 5. У случају потребе да заштите своје право, треба да се обрате поверенику за информације од јавног значаја и заштиту података о личности
Неопходан цео апарат надзора
Србија има 107 туристичких инспектора, али ниједног инспектора за надзор заштите података о личности. Сав посао препуштен је поверенику за информације и заштиту података, који има 12 сарадника. Како би канцеларија повереника могла да реагује на злоупотребе, неопходно је организовати апарат надзора. У Енглеској за њиховог повереника ради педесетак људи на слободном приступу информацијама и више од 200 за заштиту података о личности. У Румунији шездесетак, у Словенији тридесетак, у агенцијама Македоније, Хрватске и БиХ више од 20 људи.
- Упркос свему, урадићемо све што можемо и направићемо неке резултате али, објективно, то је импровизација која не би смела да траје дуже време - упозорава Шабић