Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је Народној скупштини Републике Србије Извештај о спровођењу Закона о слободном приступу информацијама од јавног значаја и Закона о заштити података о личности 2010. години. Тај редовни извештај, који Повереник подноси за сваку године у року од три месеца по њеном окончању, истакнут је и на веб презентацији Повереника http://www.poverenik.org.rs/index.php/sr/doc/izvestaji.html. Исти извештај је, у складу са законом, достављен Председнику Републике, Заштитнику грађана и Влади Републике Србије.
Наглашавајући да је настављен континуитет све интензивнијег обраћања грађана Поверенику ради заштите њихових права, те да је у 2010. процесуирано више од 3.000 нових предмета, а само у области приступа информацијама 2898, што је за 55% више него у претходној години,односно седам и по пута више него у 2005., Повереник Родољуб Шабић је нагласио:
„Република Србија је једна од ретких земаља у којој фактички све до пред крај 2008. године и није постојао закон који је на системски начин уређивао заштиту података о личности.
Та доцња је од директног утицаја на битно различите оцене и стања у две области из надлежности Повереника. С једне стране, без обзира на бројне проблеме на које и извештај указује, у области слободе приступа информацијама већ неколико година имамо континуиран прогресиван процес. Имајући у виду све релевантне околности, тај позитиван процес је по свему судећи инверзибилан, потребно је само унапређивати га и одржавати његов континуитет.
У том контексту, је од посебног значаја да се напори усмере на афирмацију модерних схватања суштине права на слободан приступ информацијама. То право, посматрано са становишта органа власти, поред пасивне неминовно мора имати и активну компоненту. Није довољно само то да се органи власти на коректан начин односе према захтевима за слободан приступ информацијама, потребно је да органи власти што више информација о свом раду објављују на проактивној основи, и без посебних захтева. Савремена техничка средства и методи електронске комуникације битно олакшавају реализацију те идеје. Добро је што и на том плану, иако уз бројне проблеме, иима одређених резултата.
С друге стране, у области заштите података о личности налазимо се готово на самом почетку. Негативни ефекти већ поменуте доцње додатно су потенцирани чињеницом да је Повереник, који је и иначе радио са веома малим, потпуно неадекватним бројем сарадника, услед несхватљивог пропуста Министарства финансија, био лишен могућности да у току прве године примене закона ангажује нове сараднике за рад у области заштите података о личности. Истовремено, Влада и други државни органи нису извршавали задатке које је за њих утврдио Закон о заштити података о личности.
Однос друштва и државе према приватности, посебно према заштити података о личности мора се коренито мењати. Зато је значајно да, без обзира на све, у 2010. години имамо и прве озбиљније резултате у овој области.“
