Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности доставио је данас Министарству културе, информисања и информационог друштва своје мишљење о предлогу Правилника о техничким захтевима за уређаје и програмску пордшку за законито пресретање електронских комуникација и задржавања података о електрониским комуникацијама.
Оцењујући да нека решења из предложеног акта имају изузетан значај са становишта могућих повреда основних људских права повереник је сугерисао Министарству да продужи рок трајања јавних консултација о овом акту, да консултације подигне на ранг јавне расправе и позове на учешће у истој представнике академске заједнице, медија, цивилног друштва и електронских оператора.
С тим у вези Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Предлогом Правилника поновно се актуелизују и чак додатно заоштравају питања због којих је Повереник заједно са Заштитником грађана, још 30. септембра 2010. године поднео Уставном суду Предлог за оцену уставности Закона о електронским комуникацијама, Закона о ВБА и ВОА.
Оспорили смо уставност појединих одредби тих закона због тога што оне предвиђају могућност одступања од тајности средстава комуникације не само на основу судске одлуке, како то изричито предвиђа чл. 41. став 2. Устава Републике Србије него и без одлуке суда - када је таква могућност прописана законом, односно на захтев надлежног државног органа.
Предлогом Правилника се та могућност и додатно проширује. У тексту Правилника „одлука суда“ као основ за приступ тзв. „задржаним подацима“ чак ни као термин не постоји и искључиво се користи непрецизан и вишезначан термин „налог“.
Могућност да практично неограничено, по сопственој процени која не подлеже оцени суда, службе безбедности приступају подацима о томе ко са ким комуницира, када, у ком временском периоду, којом врстом везе, као и подацима о томе са које локације комуницира, представља озбиљно одступање од уставне гаранције неповредивости писама и других средстава општења. Уставна гаранција се, осим на садржину комуникације, свакако односи и на тзв. „задржане податке“ који представљају интегрални део комуникације што је, поред осталог, потврђено пресудама Европског суда за људска права у Стразбуру.
Поред наведеног, Предлог правилника уводи и неке нове мере и категорије као што су тајни надзор локације корисника, независно од тога да ли он комуницира или не, или подсистеми за заштиту „посебно заштићених корисника“ што није материја која се може уредити овим Правилником, јер за то нема основа у Закону у електронским комуникацијама.“