Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности је, упутио Здравственом центру „Др Драгиша Мишовић“ у Чачку Упозорење у коме указује да снимање прстију запослених у сврху контроле коришћења радног времена представља недопуштену обрада личних података у смислу чл. 8. Закона о заштити података о личности. Повереник је наложио Центру да га у року од 15 дана обавести о мерама предузетим за отклањање утврђених неправилности ради евентуалног предузимања даљих мера.
С тим у вези, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Већи број радника Здравственог центра који су сматрали да је контрола радног времена организована на начин који угрожава њихову приватност, обратио се Поверенику са захтевом за заштиту права.
Након спроведеног надзора утврђено је да је у Центру организовано узимање отисака прста, тачније снимање прста из три тачке и претварање у алгоритам за отиске прстију јединствен за сваког запосленог, који би се чувао у централном серверу и на основу кога би се вршила идентификовање запосленог приликом доласка и одласка с посла. Увођењем биометријских мера имајући у виду сврху обраде вређа се принцип сразмерности, као један од основних принципа утврђен Законом о заштити података о личности. Таква обрада је прекомерна и несразмерна и представља непотребно задирање у приватност појединца, јер се сврха обраде може постићи и на многе друге, мање инвазивне начине. Будући да за такву обраду података не постоји ни законом утврђен основ, ни сагласност запослених, уследило је ово Упозорење. Очекујем од руководства Центра да у складу са истим поступи, а у случају потребе биће преузете и друге мере.
Овај случај карактеристичан је по томе што се први пут код нас на формалан начин отвара проблем у вези са обрадом биометријских података о личности. Стога је добра прилика да још једном упозорим на то да Србија нема никакав закон који би на општи и системски начин уређивао обраду биометријских података. Ако то остане тако, имајући у виду да је реч о питању које је за многе грађане веома деликатно са правног, етичког, психолошког, религијског и других аспеката извесно ћемо се с тим у вези суочавати са све чешћим и све већим проблемима.
Да би те проблеме, у одсуству закона, колико толико предупредили морамо инсистирати на примени прихваћених међународних стандарда заснованих пре свега на Директиви 95/46/ЕЗ, стандарда по којима је обрада биометријских података допуштена само када је изричито предвиђена законом односно неопходна. А још једном наглашавам да одговоран однос према обради биометријских података захтева да се она што пре уреди законом.“
