Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да се изјава министра за економију и регионални развој, којом се покушава објаснити достављање цензурисаних докумената Савету за борбу против корупције, не може довести у склад са решењима на којима се у нашем законодавству заснива право на слободан приступ информацијама, као и могућности ограничења тог права.
Упозоравајући да позивање на „аргументе“ који немају основа у Уставу и закону не доприноси отклањању постојећих дилема већ их само потхрањује повереник, Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Право на слободан приступ информацијама засновано је на Уставу и Закону о слободном приступу информацијама од јавног значаја. То право се остварује на начин, под условима и по процедури која је утврђена законом и то се не може доводити у питање одредбама било каквих комерцијалних уговора.
Закон, наравно, подразумева и могућност да се, под условима које је утврдио, ради заштите одређених легитимних интереса право јавности може и ограничити. И у том контексту могао се и ограничити приступ одређеним информацијама чије откривање би могло угрозити легитимне интересе друге уговорне стране. Међутим, таква могућност ограничења има лимите и свакако се не може односити и на информације које су апсолутно легитиман предмет интересовања јавности као што су нпр. реструктуирање имовине, подстицаји и сл.
За јавност може бити посебно збуњујуће позивање на „пословну тајну“ као и на то да су цензуру докумената „извршили људи из Фиат-а“. Прво, јер документи наших органа власти уопште не могу бити класификовани као „пословна тајна“, имајући у виду да Закон о тајности података усвојен још пре две године уопште не познаје тај термин у оквиру номенклатуре тзв. класификованих података. И друго, важније, јер као и у свакој сувереној земљи, поступање по захтевима упућеним нашим органима власти и одлучивање о њима мора бити искључиво ствар наших органа власти.
С тим у вези подсећам да је чак и у одредбама основног Уговора о заједничком инвестиционом углагању између Републике Србије и Фиат-а, које се односе на поверљивост и објављивање информација, предвиђено да се обавеза поверљивости неће примењивати ако објављивање информације захтева меродавно право. А по уговору меродавно је право Републике Србије.“
