Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности апеловао је данас на Владу Србије да из скупштинске процедуре повуче Предлог закона о детективској делатности.
Повереник подсећа да је још у току 2010. указивао на озбиљне недостатке решења која су била садржана у тадашњем Нацрту закона, али да примедбе Повереника очигледно нису узете у обзир. Сада је, и не тражећи мишљење Повереника 30.12.2011. Влада утврдила нов, у основи врло сличан Предлог закона. Повереник оцењује да овај Предлог садржи и очигледно неуставне одредбе, и да је у низу својих одредби контраверзан, контрадикторан и нејасан. По оцени Повереника усвајање Предлога би могло широм отворити врата могућим повредама приватности и злоупотребама података о личности.
С тим у вези Повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Устав Србије у члану 42. изричито утврђује да се прикупљање, држање, обрада и коришћење података о личности уређује законом. А Предлог закона о детективској делатности, директно супротан овој уставној одредби, предвиђа да, кад су у питању збирке података о личности које воде детективске агенције или предузетници „ближу садржину тих података и начин вођења тих евиденција прописује министар“.
Предлогом закона се утврђује да органи управе и правна лица која на основу јавних овлашћења воде евиденције, и што је посебно несхватљиво, „други руковаоци“, дакле практично сви који имају било какве збирке података о личности, имају обавезу да дају детективима личне податке грађана, при чему је као правни основ предвиђен уговор који детектив има са својим клијентом, односно његово овлашћење. Тако се директно дезавуише један од основних принципа Закона о заштити података о личности, по коме је обрада података о личности допуштена само кад је изричито предвиђена законом или кад за то постоји изричит пристанак лица о чијим подацима се ради.
Предлог закона потпуно флуидним формулацијама утврђује круг лица чије податке детективи могу обрађивати, као нпр. „нестала лица или лица која се крију“ или „лица која су кориснику услуге проузроковала штету“, или лица која „анонимно поступају према кориснику услуге нарушавајући му приватност“. Истовремено, Предлог не утврђује како се те чињенице доказују, што омогућава тумачење по коме је за њихово „постојање“ довољна и проста тврдња наручиоца посла те да се сходно томе по овом „основу“ може приступати подацима о личности практично неограниченог круга грађана.“
