Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности оцењује да је неопходан много активнији однос надлежних државних органа, пре свега Владе Србије према решавању проблема у области заштите података о личности. Наглашавајући да ће даљњи у основи игнорантски однос према проблемима у овој области извесно имати озбиљне штетне последице и по процес приближавања ЕУ и, независно од тога а још важније по стање Уставом и законом зајамчених људских права, повереник Родољуб Шабић је изјавио и следеће:
„Тешко је схватљиво да и поред више упозорења повереника надлежни органи, посебно Влада, не предузимају ни најнепоходније кораке на овом плану укључујићи и оне за чије предузимање су рокови истекли пре више месеци, па чак и година.
Ни четири године након усвајања Закона о заштити података о личности, ни њим ни било којим другим законом, нису установљена ни елементарна правила у низу важних области као што су нпр. заштита нарочито осетљивих података, видео надзор, биометрија, безбедносне провере, приватни сектор безбедности.
Рок за доношење подзаконских прописа потребних за примену Закона о заштити података о личности истекао је почетком маја 2009. године. У року су донети само они прописи за које је био надлежан повереник, а ни након четири године Влада није донела Уредбу о заштити нарочито осетљивих података због чега је законом прокламована заштита тих података само празна прокламација.
Стратегију о заштити података о личности након више поновљених иницијатива повереника Влада Србије усвојила је у августу 2010. године. Стратегијом је предвиђено да ће акциони план за њену реализацију Влада донети најдоцније у новембру 2010. године. Међутим, није ни до децембра 2012. године па је, ако си изузму активности повереника, практично у потпуности изостало предузимање низа мера утврђених Стратегијом.
И поред више упозорења на потребу да се законска решења која се односе на надзор електронских комуникација, садржана у неколико закона, ускладе са Уставом, изостала је адекватна реакција, што је резултирало забрињавајућим, готово хаотичним стањем у овој области.
Чињеница је да је највећи део пропуста и доцњи везан за мандат претходне Владе али то не би смело да значи да актуелна Влада може и треба да настави са истом праксом. Напротив, то би морало бити стимуланс за сасвиим другачији, неупоредиво активнији и одговорнији однос. У том контексту, мислим да је врло забрињавајуће што судећи по недавно усвојеном Акционом плану за испуњавање препорука Европске комисије у процесу европских интеграција, Влада не планира никакве озбиљније активности у вези са заштитом података о личности пре трећег квартала следеће године."
