Повереник за информације од јавног значаја и заштиту података о личности спровео је током децембра поступак надзора над великим бројем општина, градских општина и градских управа које нису образовале евиденцију збирки података о личности и уписале збирке у Централни регистар, у складу са законом.

По оцени Повереника резултати надзора су врло забрињавајући и потврђују његове, више пута поновљене оцене о незадовољавајућем стању у области заштите података о личности.

С тим у вези повереник Родољуб Шабић изјавио је следеће:

„Резултати ове акције су још једна потврда нужности битно друкчијег односа државе према стању у области заштите података о личности. Веома су забрињавајући, посебно имајући у виду да је надзор вршен над извршавањем најелементарнијихх законских обавеза. Чињеница да је те обавезе извршило само неколико десетина општина, градских општина и градских управа, а да ни након пуне четири године од ступања на снагу Закона о заштити података о личности то нису учиниле три четвртине општина и градова говори сама за себе и није јој потребан посебан коментар.

Почетком децембра упућени су дописи 107 општина, 17 градских општина и 12 градских управа са захтевом да се изјасне о разлозима за неизвршење законских обавеза. Онима који нису у остављеном року одговорили на захтев упућене су ургенције, некима чак у два наврата. У укупан број ургенција био је 91.

На крајње забрињавајућу оцену односа неких органа власти према Закону о заштити података о личности, али и према законским обавезама уопште упућује податак да се и након двоструке ургенције 20-так надзираних субјеката није изјаснило, због чега ће против одговорних лица без одлагања бити поднети захтеви за покретање прекршајног поступка.

Већина контролисаних је након дописа Повереника дала одговоре на постављена питања, затражила одговарајућу помоћ и предузела кораке ради извршавања законских обавеза. То, као и садржина обављене комуникације, упућује на закључак да је неизвршавање обавеза последица недовољног познавања значаја, садржине и домашаја стандарда из Закона о заштити података о личности, некада и потпуног неразумевања и незнања. То, наравно, можда може бити објашњење, али никако не и оправдање. Такво стање је последица одсуства неопходних мера едукације које су, осим оних које је спроводио Повереник, у потпуности изостале.

Ово је још једна прилика да упозорим да то што ни након више од две године од како је Влада усвојила Стратегију заштите података о личности није донет Акциони план за њено спровођење, нити, по оном што се зна, надлежни планирају да га донесу у догледно време, неминовно има и мора имати бројне негативне последице."